Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

ство ме!)у народностима и Мађарима. Ја имам најдуб.ве уверење, да нема Мађара, да нема домоњуба- мађарског а под домо.нубом не разумем онаке .Ђуде, који са домољуб.Бем занат терају, као што код нас бива (Кретање) него оне домо.вубе Мађаре, који жпво желе, да се успостави стари споразум еа народностима. А с друге стране нмам и то дубоко уверење. да нема човека међу народностима, који не бп желео споразум са Мађарима. Па кад је то тако. откуда ипак. да се ми не можемо споразумети? Ја налазнм узрока само у томе, да немамо владе, која би се знала узвиеити до свога племенитог задатка. Нека буде, поштовани доме. влада, која ће у Угарској Мафаретву онај државнп значај одржати, који му је дала повесница, друштвени живот. поеед, пнтелигенција. но нека бгде и такова влада, која te бити пријате.вска према народностима, која ke допустити у пери Феријама мало живота народностнма, онога живота што је нуждап п еа гледишта добро уређене адмпнистрације. Нека буде влада, која ће културу народности потпомагати, а не угњетавати, јер кад то чини, то онда ннје само погрешка. већ злочинство према култури. II онда, ако узимамо таку' владу, уверен сам, да I>е пријате.вство п братинство, да Ке етари дух опет оживити међу еиновима једне отаџбиие.“ „Но пошто законеки предлог, што је на дневном реду, тај дух ие провејава, већ на против, пошто је исти удрављен против културе иемађарскпх народности, то га ја за основу специјалне расправе прпмити не могу. (Живо одобравање од стране народносних посланика.)“ Ова беседа колико се занимала са самим предметом законског предлога, толико је предочила пагубност тежње, која иде само за распростпрањем мађареког је-

ббО

БЕСЕДА ПРОТИВ Г. 1883.