Билтен Битефа

Vi

sređini, viđom botalnc nogacije, pripromn uslove Povolucionnrnim promenama, možc u drugoj srođini da so objoktivno igscrpljuje u sferi najobičnije Gogstrukcijo. Ma kolike naša humanističko. stremljonjn tbožilns ka univopzaliznciji, ka nadđvlađavanju različitog, odredđjono iskakanjo iz istorijo, iz vromona i prostora, nc potvrđjujc SO, apriori, ni rovolucionarno ni humanistički. I nm kraju, pitanje jc Ko hoće dn iskoči iz istorijo, u ime čoga i nm kakav univorzalni gOVOP poziva, U slučaju BInmEP-a još jednom se potvrđilo da je pozorište integralna estetska ogzistencija u kojoj dje pgledaočev glas jedna od osnovnih poenti, još jednom se potvrđilo da pozorište svojom operacionalizacijom životnih situacija, čak i krajnje imaginarno interpretiranih, intenzivno saradjuje sa odredjenom sređinom, Posređno previdjanje tih bitnih karakte::istika pozorišne umetnosti zaustavilo je i moguću aplikaciju onih inovacija koje bi maista, kao.opšti vid iskustva, Gdobro došle našoj pozorišnoj praksi koja? na žalost i inertna i konvoncionalna. Nema sumnje, BITEBP je uznemiravao nažu pozorišnu stvarnost, ali joj de istovremeno, dođavao ozbiljne argumente đa ostane na svojim starim pozicijama,

OGDPANIČENI DOMOKRATIZAM: Pojam elitnog i pojam demokratskog uvek je izražavao vremenska značenja i prisustva pozorišta i u sadežinama i u formama. Demokratižam se potvrdajivao i kao vid opšte: kolektivnosti, i kao pučki pogled na svet, i kao revolucionarno, klasno angažovoenje u borbi protiv odredjenih društvenih struktura. Ako se pozorište procenjuje iz ugla publike kojoj se obraća i ođatle utvrdjuje stepen njegove demokratičnosti, onda nije moguće, bez ozbilBnih simplifikacija, formalno isbkorijskim popredjenijima donositi zaključke o demokratskim svojstvima pojedinog konkretnos stava pozorišta. Pojeđini teatarski eksperimenti danas svojom opstrukcijom narušavaju graajanski institucionalizom, demokprstbizuju prostor pozorišne igre, ali se pri tom najčesće obraćaju jednom tipu publike koji je takodje, elita, u izvesnom smislu, onoj publici koja nidje zainteresovsma da izidje iz sistoma kapitalistički društvenih odnosa, već da u njegovim okvirima realizuje odrođjono koprnekture, uglavnom u domenu Kultu?e, kso mogućnost sopstVvVono VOkacije. Prema tome, ovaj vid dđomokratizsma iskazuje odredjenu arušbvonu rolatibnost i ograničonu komunikaćčiju, sa jednim siojem publike. i

Naše pomzomište, u bitno rapzličitim uslovima, ne možoc kao krajnji ideal prihvatiti taj ograničeni vid domokratizma, no možoc svojB egzistonciju poigstovotiti da odredjonim tipom dostrukcije čije jo ovontualna progresivnost uslovljona odmpedjocnim alttuelnostima gradjanskog društva, U bom smislu mogućčo jo Tazumcti realnost otpora, bar jodnim dclom motiva, pojodđinim eksporimentima koji sU prikazani nm BITSFU, Ako so bi oksSDOrimonti, pre mvoga, shvabc kao infomaacijn, olbpor postaje i norazumljiv i konzorvntivon. Ali, ako so stcposn poklamno~-pPopngandnog; aparstn, u kvantitativnom i kvalitativnom smislu, ahva.bi i kao colovit izazov, ili, čak, i kao rocept koji tDPcCba da prihvatc naša publika i naš teatar, kao svojo integral no ostoetgsko-idđojno opređeljoenje, onda su otpori izraz drukčijeg pogleda nn svet i na ulogu teakbra u gsocijnligstičo-snmoupravnom društvu, onda su oni u funkciji slobodđo pozorišnog atvnaralaštva u funkciji noprihvataenja dikktbatba i UZBOPO.,

ANEGDOTA O KRAJU: Mašo pomsorišto jc slobodno, ima pravo, i potrebu, da svuda nalazi svojo inspiracidjo, da širi svojo viđokruge, dan budđo vlasnik svih tradicijmn i svih ajsporimonntn,