Билтен Битефа
5 da kombinuje stare inove demokpmatske scenske forme, nezavisno iz kojih kultura, prostora i vremena potidu,. Ali, aktivna propaganda nastojanja, a boga je bilo i u stvaranju atmosfere oko Bitefa, da se ođredjeni eksperimenti, različitih idejnih i estetskih značenja, proglase kao jedini, avangardni, progresivni univerzalni i mođerni putevi današnjeg pozorišta, ne plediraju za slobodu inspirmcije,„ nego nuđe mođel, a obpor pozorišta i publike takvim oblicima a priori proglašavaju konzervativnim i konformističkim,. Bilo je u takvim stavovima one nameštene, kvaziintelektualne superiornosti koja je podsećala na anegđotu o kralju koji je, nezađovoljan svojim narođ. om, hteo da ga menja,
BOJKO MILETIC
KNJIŽEVNE NOVINE
Beograd 1. X 1975. POZORISM BONDOV "LIR" - PRAVI SIMBOL MODERNOG TEATRA
Uz program novih pozorišnih tendencija prikazan na ovogodižšnjjen festivalu BITEE 7
Posle svih predstava čak je i medju najistrajnijim posmatračima novih pozorišnih tenđencija došlo do neočekivanog smimnenja, pa čak i do neke vrste ravnođušnosti: nestalo je nekađašnjih strasnih zagovaranmja i bezmrnezervnih opredeljenja za sve što je makar i malo drugačije od onog što obično gledamo na našim pozornicama pa i suprostavljanja koja su išla do potpunog; negiranja tih novotarija. Cini se da je program OVOgOdišnjeg Bitefa više povođ: nego uzrok ovakvim raspoloženjima i osećanjima. Sta je, sapravo, novo i čemu teži avangarda? MožŽomo li prihvatiti uvernmonje da svako ko vođi pozorište ima pravo na gvoj lični i privatni program slika iı vizija? Zašto danas, kađa toliko Žžolimo da osnašimo voerovanjo u autoentičnost i brajnost pozorišne umetnosti, povladjivanje ofemcrnim DOjavama i zabavama što no mogu da pprožive ni jednu sezonu? Sve su to pitanja koja nas u ovom trenutku opsedaju... Uzaludan je, čini se, posao po svaku conu tbražitbi novidjone atrakcijo Njih jednostavno noma! A protorivanja u kvantitotu ne vode Žoljenom cilju. Predstave kakvc su bile Bondov "Lir" u izvodjonju Silcr teatra iz Zapadnog Berlina, Kolaltova "Udri vonocijanska blizanca" ga ansamblom Nacionalnog; teatra iz Bukurošta, Gotjeov "Prakas" u intorpretaciji Lionske kompanije na kotuTnama, Kroocovo "Soosko dvorište" ga Hamburškim toatrom, možđa, stoga, sagvirn solidnu osnovu na kojoj bi Bitof mogao đa opgsta-_ ne sa željenom reputacijom. Bio je, međjutbim, sasvim nepotrebno razvodnjen i u nekim svojim teznjama obezvredđjen onim pmrmeastavama i spektaklima koji nisu sadpžali ništa specifično novo ili teatarski vređno što bi zaslužilo našu pažnju,
Bitef se očigledno menja - mađa ne onoliko brzo i odlučno kako bi mogao. U našim uslovima trebalo bi umesto smotre otvorene i bolerantbne prema svemu i svačemu da to buđe pravi festival sa sopstvenim kriterijuma o novim pozorišnim tendđencijama i estetskim vroeđnostima. Nije bibno da li su bo renomirane teatbapske kuće ili sagvim anonimne grupe, ali je od