Битеф

Praga, čije je pozorište sa velikim uspehom gostovalo na II BITEF-u, uputio je direktem festivala Miri Trailovié pismo u kome između ostalog piše: »... Duboko dimuti toplim prijemom koji ste nam priredili Vi lično, Vaši saradnici kao i vaša publika zahvaljujemo Vam se od sveg srca i molimo Vas da, pre nego što odputujemo iz Beograda primite izraze našeg najiskrenijeg prijateljstva. Vaša dragocena podrška ko ja se manifestovala u svakoj prilici, nikada neće izbledeti iz našeg seéanja. Izuzetna atmosfera vašeg festivala prirodno nas podseéa na izvanredan polet bratskih osećaja vaših vlasti i jugoslovenskih naroda ko ja su izrazili u najtežim danima češkog i slovačkog naroda. Teško je zamisliti da odjek tih osećanja nije odjekivao i u aplauzima koji su pratili naše predstave.«

(Ekspres, Beograd, 18. IX 1968)

u pauzi bitef-a

Posle »Malograđana« Maksima Gorkog u izvođenju Velikog dramskog teatra iz Lenjingrada, izj avili su. Ljuba Tadić; »Majstorija nije u majstoriji, nego u majstorima!« Miša Hadžić: »Oni igraju glavom, a ne dube na glavi!« Opraštajući se od Branka Pešića posle prijema u Skupstini grada

Beograda čuveni češki reditelj Otomar Krejča na pitanje: »kako se

osećate u Beogradu« odgovorio je lakonski: »Kao kod kuće, odnosno bolje nego kod kuće«!

(Eilten Bltefa, 18. IX 1968)

dijalog sa tovstonogovim

U Teatru u podrumu naša publika je imala priliku da razgovara sa jednim od najvećih reditelja Sovjetskog Saveza Georgijem Tovstonogovim. Bio je to jedan od najživljih razgovora ovogodišnjeg BITEF-a. Pitanja i komentari su padali sa svih strana. Na pitanje zašto se opredelio za stare malograđane umesto za mlade Tovstonogov je odgovorio da se nije opredelio ni za jedne, ali da je još uvek opasnije opredeliti se za mlade malograđane jer njima pripada budućnost. Govoreći o apsurdnom teatru, rekao je da veoma poštuje njihov talenat i da je čak spreman da koristi sredstva i apsurdnog teatra, ali da nije za bezumlje bez Perspektive Beketa i Joneska.

(Večemje novostl, Beograd, 19. IX 1968)

uzajamno zaljubljeni

Alvin Nikola j govori o svojoj baletskoj trupi

(•••) . Veé ste gostujuéi u Ljubljam, stekli iskustva s našom publikom. Poneli ste lepe utiske? Uzajamno smo se zaljubili. (...) (A. N.)

(NIN, Beograd, 22. IX 1968) Peter Cadek Bremen Otomar Krejča Prag G. Tovstonogov - Lenjingrad Pozorišne dileme

razgovor utroje

• Cime se najradije služite u iskazivanju vaših koncepcija, korekcijom prošlosti, odrazom življenja ili približavanjem budućeg? CADEK: Ne interesuje me ni dočaravanje prošlog, ni predkazivanje budućeg. Želim da pokažem kako ja, iz svog vremena, gledam na događaje koji su prethodili ili koji dolaze. Okupira me samo vreme u kome smo i koje je u nama. Jer, ne zaboravite, ja sam stariji za četiri hiljade godina od jednog davnog života koji je postojao i mlađi za četrdeset godina od nekog koji ce dock KREJČA: Najvažniji problem umetnosti je preinkarnacija vremena u kome živimo. Nisam ni arheolog ni prorok. Prošlo i buduée pripadaju isključivo imaginaciji, a ja nastojim da kreiram uvek momenat u kome živimo ili sa aspektom mog vremena da posmatram sva druga. TOVSTONOGOV: Savremeni teatar treba da crpi iskustva iz prošlosti, da oseća sukobe današnjice i samim tim da sagledava buduće. ® Uspevate li u tome? TOVSTONOGOV: Na žalost, savremena dramaturgija ne da je nam dovoljno materijala i desto moramo da koristimo klasična delà za rešenje tog zadatka. Uprkos tome što je život pun događaja, dramaturgija kasni za njima. Istorijski kad pogledamo, izgleda da imamo mnogo pisaca, a u stvari skoro svako stoleće imalo je najviše dva dobra