Битеф

oslobađajuće umetnosti ! Dole s klevetama! Ne verujte konzervativnim glumcima, kofi su nas izdali ! Oni hoče da vas uspavaju, nude vas lažnom umetnošču ! Sve će pokušati samo da nas onemoguće. Ne nasedajte im ! Ziveti znači životom biti prisiljen vršiti svoju slobodu ! Pretpostavljamo da će se raditi o jednaj lako shvatljivoj pobuni, da če pozorište biti upotrebljeno kao ishodište »društvene drame«, sukob generacija, načina poimanja glume, angažovani teatar и službi svojim najkreativnijim snagama ktasična šema: av angar da protiv konzervativizma i laźne umetnosti. Očekujemo da če biti ponuđena bar jedna od mogučih alternativa. Čitajući letak, koji se, možda, pomalo sam sebi podsmeva, sa simpatijama za zabarikadirane buntovnike, vodeni oteranim i ranjenim starim glumcem ulazimo и DTV »P artizan« (gimnastička dvorana), и improvizovanu redakciju, »tipičnu novinarsku dvoranicu sa mnogo pisaćih mašina«, i još smo čitav čin и zabludi: zavaravaju nas, među ostalim, i novinski naslovi, i nehotice uspostavljamo vezu sa već zaboravljenim događajima и slovenačom pozorištu, misleči da se, pre svega, 0 tome radi. Borba: »Najveće i najstarije slovenačko pozorište Slavija na rubu ponora«. Vjesnik: »Senzacionalni рис и kazalištu Slavijal«. Večernje novine: »Avangarda se zabarikadirala и pozorište i prekinula sve veze sa spoljnim svetom !«. Ukoliko nije uspeo da sedne na najzgodnije mesto, rado znali gledalac jedva vidi ako 1 istegne vrai a gotovo ništa ne čuje prvi čin nestaje и nesavladanom prostoru i tisci gledalaca koji posmatraju jedni druge. Srećniji, i oni koji poznaju tekst imaju još podataka: posle predstave Šekspirovog »Ricarda II« došlo je do tuče rapirima i eksperimentatori su izbacili protivnike novotarija, što je » protiv statuta, protiv ustava, protiv svih zakona«, kako se žali Knez, doajen oteranih. »Petnaest siledžija izbacuje na ulicu trideset pet ljudi! A predstave nema«. Gledalac počinje da oseća kako ga nagriza sumnja и ispravne osnove narecenog bunta protiv »nepodnošljivih prilika и pozorištu«. Ako je pozorište, uobrazeno i samoljubivo, prekinulo vezu sa spoljnim svetom, ono prestaje da bude zanimljivo jer se usudilo da relava samo svoj sopstveni rebus koji se vise nikoga ne tice. Pozoriste bez gledalaca, Staje to? »Predstava je gnusna laž!« Mazda. Često! Najčešče upravo и pozorištu koję se adrice veze sa spoljnim svetom! » Tuku se oni spolja sa anima unutra«. Takav pozoriśni spor doista może biti samo »afera na sporednom koloseku«. Načet sumnjom i vođen Knezom, vodičem kroz krugove pozorista, gledalac, iako na sporedan ulaz, ipak dolazi и zatvoreno pozorište и коте pobunjenici probaju pred praznim stolicama, na otvorenoj, gotovo praznoj sceni. Pisac zahiera da svi glumci iz prvog čina nastupe i и dragom i и trecem cinu. »Tako mora da bude, ne zbog stednje, negó zato što tako zahteva dublji smisao igrę «. Taj dublji smisao igrę nije bas lako otkriti u ovome labirint-komadu, citav napor je zapravo i usmeren da se on dosegne. Übrzo postaje jasno, da se ovaj komad, premda ne može,

hteo ne hteo, da ne bade dovoden u odnoś i sa dnevnîm zbivanjima и pozorištu, ponajviše î pre svega bavi samim protivrečnim bičem pozorista. V drukćijoj formi i značenju ali sa istom pasijom kao i Pirandelovo poslednje délo, na primer. Ulazeći и ovo pozoriste, gledalac se ne nalazi samo pred jednim od moguéih óblika obrednog pozorista, on, katkad и nedoumici, prań povremeno osvetljavanje i zatamnjivanje raznovrsnih cînilaca od kojih se sastoji uznemirena sukobljena svest pozorista o sebi i razdražena čulnost onih koji se njime bave. »Modeli pokreta i arükulacije glumaèke grupe ko ja proba pod vodstvom Bulara i Palčiča nisu slučajno izabrani.« Čovek gleda i sluša sve što dolazi nastojeći da и hirovitosti zbivanja otkrije sistem. Da li svaki gledalac, pojedinačno, za sebe, ovu predstava utisnuti и određeno značenje? Šta da radi ako mu pažnja popusri? Zasto predstava ne prísili emociju da posiane »pametnija« od misli, ako je već razumevanje stari stos?! »Predstava je laž, gnusna laž. Rado bih se otresao porazne grozę koją te ispunjava osećanjem poznatog i prepoznatljivog. Hoćeš taman, rezonantan, prażan auditorijum i glumce sasvim za sebe. Još jednam. Još jednam ćeš biti mutra, sasvim blizu . . .« pobożno govori reditelj Bular, dok Palcie obecava da predstave neće biti. Neopozivo se meša komad koji se cita sa komadom koji se gleda. Tragedija delVarte. Av angar da bez humara. Ali sa živim » sańrićnim čulom«, U sećanje se vraćaju izvesni prizori bezimenih uličnih pozorista, čudne američke grupe koje siede Living teatar a da ga nisu ni gledale. Prizori internatskog sistema rada. Trans koji ima da proizvedu razni načini pevanja i kricanja vokala О ! Katkad orgastično, katkad mučeničko itd. Tajanstveni slogovi koji spasavaju od straha i tegoba, Ložač (»opasni imbécil« ) koji je usavršio sistem grejanja »pa može da služi kao peč i frižider istovremeno «. Orangutanski vratar koji je vratar. Palcie i »govor ptica«: dijalog počinje da se odvija и linkosu lingua cósmica, napor da se uspostavi veza sa civilizacijom strane planete. »Eksperimentišu, razurnes? Igraju se sa mnom i sa sobom.« Pozorišna krv. Linkos и akeiji. Obrednost. A resounding tinkle. Palčičeva selekcija uvezbava otkidanje od »pogubnog uticaja zemljine teže«. Predstava mora biti veoma pametna da doista ne podlegnę » teatromaniji «. Navijački nastrojen gledalac opire se utisku da je napolju bilo zanimljivo, da je ova pobuna izneverila očekivanja i da ovi buntovnici ne zasluïuju punu pažnju neobaveznost i nesuvislosti »amaterske avangarde«. lako ispravan, Kriznikov magnetofon ne maze da pribeleži sve glasove. Isto tako, ako gledalac »ne snima« sve delove predstave, ne mora da znači da su mu prijemnici и kvaru. Nelagodnost: ovi koji su se izdvojili i zatvorili, ne bave li se teatrom na taj naan da bi i sami imali da budu najaren i z njega?! Policijski inspektor i novinar pokusavaju da r eše slučajl Dramaturg Palčič, »naucnik i teoretičar « u sukobu je sa rediteljem Dolarom, koji je »misticar i prakticar«. Obojica se sluze istim ansamblom i istim lekarem ... »Kriza Ui škripac, teskoća, težak položaj, opasnost, vrhunac