Битеф

pra-oblika, za razliku od one puko formalističke Hi ludističke, u koju su pra-oblici bili svedeni kroz iskustvo kubista. Na tu metafizičku dimenziju upučuje i Mileusnićeva sfera koja izbija iz коске, kao simbol radanja života iz smrti. Skulptura Nešića predstavlja kariku и lancu te generacije, između tenzije ka pra-oblicima, i tenzija ka para-oblicima, jer se и njegovom delu prožimaju psihićke sugestije prvih, kao i fascinacija urbanim, mašinskim, para-oblicima hibrisa, dakle u znaku ravnoteže na koju smo več ukazali. Kauzlarić, Koloman i Tepavac reprezentują tenziju ka para-oblicima, dakle oblicima stvorenim и radionicama hibrisa, kroz spekulacije duba i tehnicka otkrića (Koloman). Kauzlarić je prevashodno upućen razmatranju i razvijanju spekulativnih aspekta serijalnosti, reproduktivnosti i modifikacija, pokazujući izuzetnu i neiscrpnu faustovsku inventivnost. No, treba decidirano reči da se orde delà na humanističkim osnovama iii inspiracijarna i motivacijama, premda tu humano podrazumeva pre kategorije racionalnog duha i njegove progresivnosti, negó kategorije nad-racionalnog bića i njegove trajnosti. Istina, autoritet » racionalnog « je ozbiljno doveden и pitanje obeshrabrujućim rezultatima njegove »dijalektike iluminizma« (Adorno). No, mislimo da če upravo ta ne-popularnost pogodovati tenzijama ka produbljivanju određene kategorije humanog, možda i и pravcu objedinjenja i integrisanja još uvek antitetičkih pódela, jer je popularnost istih tenzija pod imenom »novih tendencija«, te »programirane«, » kinetičke « ili »op« umetnosti, pogodovala ludičkim devijacijama, dakle ka kontingentnom, umesto ka bitnom. ovu izložbu treba shvatiti ne toliko kao jednu izložbu-tezu, (premda ona to jeste), već kao poziv na sagledavanje jedne izuzetno bogate sadržajnosti naSe umetnosti, cija je vitalnost 1 plodotvornost suviSe dugo bila ignorisana. U tom smislu, treba reći da nije slućajna pripadnosí reciñe protagonista izložbe grupi »Deset plus«, grupi jedinstvenoj i po tome što je ne okuplja neki estetski program, ve ó upravo zajedničko osečanje usamljenosti. Ta grupa kao što je taćno primetio Đorđe Kadijević (2), »stvorena Je iz révolta prema osamljenosti, iz otpora hipokriziji sadrzanoj u faktu: biti skulptor, biti prepuSten sebi, bezmalo prenebregnut od svoje sredine, biti u dilemi za šta stvarati, za koga stvarati«. (DragoS Kalajić) 1. Ovde upotrebljavarno termin » pra-oblik « u daleko Sirem značenju, nego Sto je to bilo definisano na istoimenoj izložbi-tezi, koju smo priredili и galeriji Kulturnog centra Beograda, 14 — 24. IV 1975. 2. Predgovor izlozbi »Deset plus«, »Galerija 73«, Beograd 1974.

• (Šejka, Glavurtič, Ivanjicki, Drago, Ж'Я /1 /1 ТЙ BlanuSa, Miladinovič, Pajovič, Jovanović, ■\рш l' vC- Щ/ Mojović) Izložba teze »Znaci post-moderne umetnosti « ima za cilj da post-moderne bodgovori na dve razlicite, p° vezane s f ere ww ЯЯ Я' щ/ И IxS кЗ Я/ w intelektualnog i zazo va. Prvu, posebnu sferu,

znaci

određuje zadatak uočavanja i izlaganja jedne posebnosti beogradske umetnosti, koju putnik po mapi savremene umetnosti ne może sresti u drugim metropolama. No, treba odmah reći da ta »posebnost« ne znali, a priori, i vrednost. Dakle, mislimo da je ta posebnost u znaku jedne već tradicije kritike moderne umetnosti, koją takode cesto ishodi u traganju za alternativ ama, upravo u terminima pripremanja uporišta za buduću, post-modernu kultura. Tradicija odbijanja, kritike i lak révolta protiv moderne umetnosti (Ui moderne kulturę), као i traganja za alternativ ama, postoji več skoro dve decenije u Beogradu, i pravo je ludo da je do sad ostała neprimećena, iako se likovna kritika lesto i veoma iscrpno bavila stvaralaštvom nekih od njenih protagonista, ali sa pristupima koje ne smatramo sustinskim perspektivama ka tim predmetima razmatranja. Drugu, opštu sferu izazova (na koju upuéuje prva), odreduju reperi veoma rasprostranjene, aktuelne svesti o krizi i lak »smrti« moderne umetnosti, kojoj mnogi pobornici dañas upućuju jedno setno » zbogom «. Veoma je karakteristilno i simptomatilno da tu svest izražavaju upravo najuvazeniji zagovornici moderne umetnosti i »avangardi«, od jedne Barbre Rouz do Pier Restania. Тако prva, na stranicama »Timea«, konstatuje: »Umetnost koja danos puni galerije i muzeje je и toj meri bednog kvaliteta, da se ni jedna kritilka misao vise ne osela inspirisanom da je analizira. Medu kritilarima i umetnicima, postoji dañas jedno neotklonjivo oseéanje da je dosegnuto samo dno«. Na drugoj strani, sa tribine svetskog kongresu likovnih kriticara и Varšavi, Pier Restani poruluje; »Zagadenost je rei u modi. Ali fundamentalna zagadenost nije zagadenost naših mora i naših fabrika, veé ona naši h mozgova i naši h srca. Savremena umetnost je barometar zagađenosti naše kulturę: njene egoistilne nemoći, njenog sado-mazohizma, njenog zadovoljstva da se održi и neuravnoteženosti«. Dakle, drugu sferu izazova molemo formulisati и siedele piíanje: ako moderna umetnost umire, kakva le biti post-moderna umetnost? Na to pitanje, delimilni ili jedan od mnogih odgovora pruža upravo odgovor na prvu sferu izazova. Jasno je da soda otvaramo jednu igru futuribila, ali takva igra moze biti od viíalnog znalaja, jer formulacije hipoteza mogu pripremiti i realnost budulnosti. Uni zu mogulnosti koje pruža takva igra najjednostavniji model futuribila je onaj koji se stvara mehanikom suprotnosíi. Evo: Poste eks-centrilnosti centrilnost. Nije slulajno da su mnogi aspekti moderne umetnosti nosili oznakę » pokreta «, »tendencija«, » avangardi«, umesto oznakę »škola«. Te oznakę sugerišu manija dinamike koja je sama sebi svrha, bez polazišta i ishodišta, polio određenje ishodišta ili cilja podrazumeva privremenost i nebitnost » pokreta «, koji se okonlava и odredištu. Jasno je da ti »pokreti« svedole о gubitku ontološkog ili aksiološkog centra као mesta kristalizacije temeljnih i trajnih vrednosti, jer onaj ko ima taj centar ne moze oselati ona psihilka stanja, koja ispoveda moderna umetnost, stanja » izgubljenosti«, » otudenosti «, » inkomunikabilnosti « ili »apsurda«. Moderna umetnost je dakle bila и pravom smislu te reli »eks-centrilna«, izvan centra, posvelena serijama »eksperimenata«, što po