Битеф

aspekti postavangarde

Y W H mszÆ i BB ЩШ I Cf A 1 ■ J J Г 1 ƒ A J В Æ

■~J prostor za razmišljanje o postavangardì (Skulptuře na šah-polju ispred Ateljea 212; Bogdanovič, Jančíc, Logo, Markovič, Rajčević, Savie, Arambašič, Jankovič, Kraljič, Kvstić, Sandič, Vukosavljević) U idealnom rasporedu izložbi raznovrsnih aspekta umetnosti vremena post-avangarde, prostor ispred Ateljea 212, přetvořen и šah-polje sa figurama-skulpturama, ima početní položaj, odnosno prvenstvem značaj, jer je njegovo značenje ufunkciji uvodenja и sadržaje tog vremena. Dakle, » prostor za razmišljanje o post-avangardi« je stvořen и cil ju pružanja uslova ili podstreka za mentalna, intelektualna i ¡ili čulna suočavanja fenomena post-avangarde. Premda post-avangarda činí samo mali deo naše savremenosti (ili, bolje řeči: naših hipoteza o značenju savremenosti), ona и stvari vodí neuporedivo širém horizontu pitanja o uslovima našeg života, o uslovima čija su imena » vřeme « Ui »istorija«. Odgovori na ta pitanja su od bitnog značaja za svaki projekt izmene sveta, jer da bi se svět legitimito izmenio, třeba ga pre svega razumeti. Naime, ideologija pojma »avangarde« и modernoj kulturi, podrazumeva usvajanje jedne (sekularizované) eshatološke koncepcije istorije ili vremena, kao stalnog i linearnog razvoja i obogačivanja, a što sve počiva na nepresušnim stvaralačkim i tragalačkim energijama (fausíovskog) čoveka, sposobnog da trajno odgovara na izazove novog i nepoznatog. Otuda pojam » post-avangarde « moje u istom poretku ideja označavati vřeme stänke ili interegnuma, kada se zhiraju i razmatraju osvojena blaga, te pripremaju novi poduhvatì. Ali, isti pojam može označavati i umor, iscrpljenost ili » smrt « avangarde kao pokretačkog motora moderne umetnosti, odnosno raspad osnova na kojima je počivao autoritei avangarde. Na městu tih osnova, mogu se pojaviti (ako se več ne pojavljuju) drugi poredci ideja o značenju i smislu vremena i istorije, te če tako právu liniju zaměnili krugovi i spirale cìklusa, ili пеке nove geometrijske metafore. No, vratimo se našem šah-polju sa figurama-skulpturama. Na tom šah polju, središna figura je ona koju je iskovala ruka velikog Arambašiča, ne toliko и znak pacasti njegovorn umeču, več zato što nam je i sta figura podstakla i deju o » prostoru za razmišljanje o post-avangardi«. Kao što je poznalo posetiocima Malog Kalemegdana, и moru njegovih zelenila, Aramhašičeva figura je simbolični pramac broda umetnosti kóji nosi ime Cvijete Zuzorić. Ekstazom naglašenog pokreta tela, figura hoda simholično. Ne toliko stvarnim prostorám, več prostorima putera svog unutrašnjeg poriva, a što je sve u paradoksalnej sprezi sa realističkim