Битеф

jedan od prvaka trupe. On se übraja и red najsugestivnijih glumaca koje sum imao prilike da vidim и svom zivotu pozorisnog kriticara. Njegov junak je lukav, pokretan, zabavan i raspolaze neiscrpnom zalihom aforizama iz svakodnevnog zivota, ali je lako uvideti i to da je njegova dusa darezljiva i nesebicna. Bilo bi mi podjednako tesko da opisem nacin glume Cikvadzea i ponasanje na sceni Lorensa Olivijea, sa kojim, po mom misljenju, gruzijski glumac ima mnogo zajednickog. Dovoljno je da se pojavi na pozornici pa da smesta postane centralna licnost. Cak i kad ovaj komad poznajete, ne mozete predvideti sta ce on sledeceg trenutka uraditi, ali, и svaklm slucaju, mozete biti uvereni da ce to biti nesto izuzetno umesno. Ponasanje glumca na pozornici sasvim sigurno je prethodno и svim pojedinostima prostudirano, ali и njegovoj glumi, gesta, pokretu tela i grimasi prisutan je element improvizacije. Gledaoci, koji su se bili okupili и » Teatro Haares«, око 15 minuta su aplaudirali ovoj ìzuzetnoj predstavi »Kavkaskog kruga kredom«, и reziji Roberta Sturua. Iduceg dana, и pocetku je ìzgledalo da ora draga predstava »Macella Samanasvili« nece izdrzati konkurenciju. Pocetak je, natine, izgledao и ìzresnoj ineri isfarsir ano ; glumci se sastaju и letnjikovcu autora i razgovaraju о ulogama, dok jedan od njih pronalazi prvo izdanje pripovetke koja ce lezati и osnovi komada. Ali, postepeno pocinjemo da se uzivljavamo и sustinu ove klasicne gruzijske resele price о vremesnom udvocu, koga nagovaraju da se zeni, ali pod uslovom da njegov sin ne bude lisen nasledstva. Übrzo se izgubìo prvi utisak i trupa je panavo prìkazala svoju virtuoznu uigranost. Suvisno je reci da je Cikvadze i ovom prilikom bio и centru paznje. Vec ì sama njegova pojava izazjvala je smeh и gledalìstu, iako su njegove kolege igrale isto tako dobro. Ovog puta, doduse, njegova uloga nìje bila velìka oro razuzdano spadaio trebalo je da uvuce svoju zatucanu zenu и sami centar zbivanja. Ali takve interpretacije podnapite dohricine nìsam video ni na jednoj pozornici. I ponevo se setih Olivijea, cìji temperamentni humor neograniceno vlada gledaocima. Rekose mi da se и pozorìstu » Rustaveli « odrzavaju probe za »Ricarda III«. Klasicnu sekspirovsku ulogu priprema Cikvadze. I, mozete mi verovati da sam spremali da krenem и Gruziju, makar i postanskim kolima, da bih video ovu predstavu! (»Za rubezom«, br. 31, 1977. godine)

• Prosto je neverovatno kako T T/* /~W éy /# Ћ/Ћ T £)se и Moskvi odmah posle Щ/ И Hê Ш/ Ê premijere zna sta treba a sta ne treba gledati и pozoristu. Careno pozoriste »Sota Rustaveli« osmi put dolazi и glavni grad. Vec smo mogli da se naviknemo na njega. Pa ipak nismo, jer su ljubiteiji pozorista, и vreme njegovog gostovanja, samo о njemu govorili. U сети je onda zagonetna privlacnost ovog

pozorista, koje je toliko ljudi uvuklo и svoj zacarani kmg? Pre svega, zagonetke ne bi Mio da и ovoj trupi пета tako izuzetnih glumaca kao sto su : agresivnî, vatreni i siloviti Ramaz Cikvadze, prefinjeni i pomato tajanstveni Georgi j Gegeckori, neobicno daroviti Zanri Lolasvili i Iza Gigosvili, koja osvaja iskrenom i neizvestacenom glumom. Ocigledno je da takva trupa trazi i prvoklasne reditelje, kao sto su Robert Sturua i Temur Ceidze, cija ce imena od suda zapamtiti pozorisna Moskva. Übeden sam da bi i sam osnivac pozorista, neobuzdani Kote Mardzanisvili, bio zadovoljan svojim talentovanim naslednicima. .. »Kavkaski krug kredom«, и reziji Roberta Sturue, postaje vrhunsko pozorisno dostignuce. Roden и drevnom istocnjackom mitu, koji je Breht preneo и srednjovekovnu Gruziju, »Kavkaski krug kredom« vratio se na gruzijsku zemlju. Medutim, ma kako to cudno izgledalo, pozoriste ne koristi ovu geografsku podudarnost, nego, naprotiv, pohlepno upija pozorisnu poeziju drugih naroda. A pesnik, koji komentarise pricu о tome kako je sudopera Gruse, za vreme rata, spasla gubernatorovo dete i, prosarsi kroz razna iskusenja, postala njegova stvarna mati, Ui onu drugu pricu о siromasnom i mudrom sudiji Azdaku, koji je pravicno presudio spor о pravima dve majke, taj pesnik, dakle, Zanri Lolasvili, obucen и savremeno odelo, preuzima na sehe raznorodne uloge : on je i komentator istocnjackog pozorista, i sansonjer, i slikar koji slika naivne slike po uzoru na Pirosmanija, pa i ucesnik lakrdijaske i tragicne Brehtove price. Predstava Roberta Sturue sadrzi i plasticnost indijskog plesa, i prostate maske i sav arsenal psiholoskog senzibiliteta ruskog pozorista, i marìonete, i pravu cirkusku ekscentrik komiku, i, razume se, brehtovske »songove« a, na kraju, i misteriju. U ovom relativnom i realnom svetu, svecani vesnik na belom konju pojavljuje se uporedo sa muzikantom и caplinovskom polucilindru, koji, na golim zicama klavira, reprodukuje »tutnjavu istorije«. Pa ipak, sva ta polifonija, koja potresa nasu mastu cini jednu celimi, koja izrasta iz narodnog gruzijskog korena. Usred svih tih narodnih katastrofa i svada и redovima vojnih knezevskih hunti, и ovom remek-delu pozorista »Sota Rustaveli« izdvajaju se и prvi plan dva narodna heroja. Neka nam se jedan od njih sudi ja Azdak (Ramaz Cikvadze) prikaze и vidu klovna, sa svini ljudskim slabostima, a drugi Gruse (Iza Gigosvili), kad se и planìnama bori sa ledenim vetrom spasavajuci dete, ili ide sa njim ìznad ponora preko mastica, tankog kao gajtan oboje su, svako na svoj nacin, potvrdili moto predstave: »Svena svetu treba da pripadne Gnome ко se proslavi dobrim delima. . .« Pozoriste » Rustaveli « proslavilo se dobrim delom ostvarivsi predstavu koja znaci slavlje za celokupni nas pozorisni zivot. (V. Komìsarzevski, » Izvestìja «, hr. 81, 6. 6. 1976)