Битеф

Beleške za jednu dramatizaciju Tekst predstave Majstor i Margareta bio je napisan saglasno s rediteljskom koncepcijom. On ne predstavlja dramatizaciju samu po sebi, relativno nezavisnu od bilo kakvog tumačenja, več je rezultát jednog sinopsisa kóji je sledio teze reditelja u Teatrul Mie (Malo pozorište) i mogučnost tih téza da budu vizualizovane. Tako su, iz epske materije, izdvojene tri osnovne Hnije akcije: biografija Maestra i otelovljenje romana kóji on piše, sâm román - o Pilatu i Ješui, i pojava, u Moskvi tridesetih godina, Đavola. Te tri najsnažnije Hnije Bulgakovljevog romana redukuju se na dva principijelna pravca: red -nered i njihov dijalektički odnos: Red (reálni svet, društveni mehanizam kojim upravIJaju zakoni i istorijske zákonitosti, koje odreduju život) i Nered (nestvarni svet, haotičan i vanvremenski, u kóme je sve moguče). Pojavio se novi sistem na karti sveta: socijalistički sistem. Pošle revolucije, sivari su ušle u novu maticu, stvorene

su nove štruktúre, novi životní mehanizmi. Ljudi su pronašli novi smisao, nove ravnoteže. Ali, društvo je u večnom pokretu, i zaustavljanje - ma i za najmanji periód - u životu znači ukočenost, stagnaciju, automatizam, naviku - ishodište komičnih situacija- Nered plaví društveni organizam i iznova ustanovljuje pravdu, saglasno dijalektičkom princípu negacije. Socijalni sistem - kao dinamički sistem u večnom pokretu i evoluciji - môže, u jednom trenutku, da ponavlja oblike i modalitete konkretnog manifestovanja, neusaglašene sa stvarnošču u neprestanom modifikovanju. I tada, negacija deluje kao faktor progresa, kao konstruktívan napredak, kao osnovni princíp razvoja kóji izaživa novu afirmaciju. Taj dijalektički odnos afirmacije i negacije postoji i u Bulgakovljevom románu i na toj akcionoj osnovi konstituisan je i tekst predstave Majstor i Margareta. Sistem paralelnih ogledala, kao i saglasnosti između planova, predstavIja ključ dramatske konstrukcije: demonstracija filosofskih i estetičkih ideja tehnikom dvostrukih planova, što činí da parabola postane instrument recipročnog poimanja la dva evocirana istorijska momenta. Identifikacija ličnosti iz jednog i drugog istorijskog piana (Jerusalim godine 30 - Moskva 1930. godine) i nji-

hov odnos prema princípu negacije kóji postaje sinonim sa princípom purifikacije, slobode i progresa - čine da se osnovna humanistička téza Bulgakovljevog romana potpuno nametne: trajnost umetnosti i morala dela, izvan svakog oživotvorenja autentičnog drušlvenog biča, otkud police i dugovečnost autentične umetnosti uopšte. Kod Mihaila Bulgakova, granica izmedu realnog i fantastičnog veoma je labiina: natprirodno se manifestuje kao verovatno, realno kao iracionálne, što je omogučilo - kao u tehnici filmske montáže - ne samo alternaciju več i preplitanje tih dveju struktúra koje, u sivari, predstavijaju strane dijalektičke kontradikcije, pri čemu svaka od njih neizostavno i funkcionalno podrazumeva i onu drugu. Dinamička ravnoteža izmedu realnog i fantastičnog, između reda i nereda, istorije i aktuelnosti, odreduje kvalitatívne preobražaje sadržane u narativnoj strukturi romana koje je tekst predstave nastojao da stavi pre svega - na uvid, ispunjavajući humanistickú tézu knjige Bulgakova. Opredeljenje Teátrul Mie za ovaj tekst i za ovu vrstu predstave potvrduje se njegovom privrženošču estetickom i idejnom programu takvog pozorišta, kao i duboko realističkoj osnovi, primerenoj i humanističkoj poruci koju Bulgakovljevo delo dativa Ijudima. □ Mihaela Tonitza-lordache Stvaralački proces romana »Majstor i Margareta« Arhiva Mihaila Bulgakova sastoji se od rukopisa, dokumenata, pisama, tekstova objavljenih u štampi. U torn pogledu je najreprezentativnija ona iz poslednjeg perioda stvaranja ovog pisca (1933-1940) - perioda redakture romana Majstor i Margareta. Sačuvano je: 20 svezaka rukopisa koje sadrže sukcesivne varijante knjige, dve sveske s materijalima kóji se mogu smatrati Bulgakovljevom dokumentacijom, tri prekucana primerka i jedna sveska sa varijantama pojedinih stranica i sa izvesnim dopunama glavnom tekstu, koje je 1939-1940. godine napisala Elena Bulgakova, prema diktátu autora. Prema sećanjima savremenika, proizlazi da je postojao jedan prvobitni roman kóji je Bulgakov čitao 1928-1929. pojedinim prijateljima i iz koga je časopisu Ňadra, 8. maja 1929. godine, po jednoj potvrdí, predao poglavlje. Ova prvá varijanta nazvana je Konsultant s kopitom. Stranice