Битеф

u svesci sa románom bile su pretežno uništene - kao što se i vidi iz pisma koje Bulgakov, tri godirie po ovom događaju, 2. avgusta 1933. godine, šalje svom prijatelju Beresajevu: Sopstvenim sam rukama bacio u vatru nacrt romana о đavolu ... Ova prva varijanta knjige imala je 15 poglavlja (160 stranica) i iznosi neobične dogadaje koji su se zbili u Moskvi pri pojavi čudnovatog stranca Volanda, njegovu priču o susretu Ješue sa prokurátorom Pilátom iz Fonta (poglavlje naslovljeno Davolovo jevandelje). Iz druge varijante (1931) sačuvana je jedino prvá stranica sa tri predloga za naslov: Crni mag, Volandova predstava, Volandov sin. Na jednom dragoni komadu papira koji je preostao od poglavlja nazvanog Volandov let stoji napisano: Pomozi mi, Gospode, da zavŕšim roman. Zna se, ipák, da ni u ovoj varijanti nisu spomenuli ni Majstor ni Margareta. Godine 1933. Bulgakov se vraca románu o đavolu. Ova treća varijanta postala je prva kompletná varijanta romana. U rukopisu su zabeleženi novi predlozi za naslov: Veliki kancelár, Satana, On se javlja, Stranieva potkovica, a iznad švih stoji napisano: Fanlastični roman. Iz sveske u svesku, od poglavlja do poglavlja, uloga Majstora - koji se sas javlja prvi put raste i, takode.

Margaretina uloga. Siedi još pet varijanti sa promenama i dodacima u kojima se naglašava linija romana u románu (jedna varijanta iz 1937. nazvana Majslor i Margareta). U novembru 1939. godine Bulgakov je interniran u sanatorijum, gde svojoj supruzi diktira ispravke završne varijante, u kojoj postaju jasnije i pojedine autobiografske činjenice. Na dan 15. januara Elena Bulgakova je písala u švom dnevniku: Koliko god ima snage - Miša ispravlja roman, a ja ga prepisujem. Način rada bio je sledeči: ona bi mu čítala, a Bulgakov bi je zaustavljao i diktirao ispravke. Novi tekst je napisan u jednoj jedinoj svesci, a datum kad je počet je 4. novembar 1939. godine. U februáru 1940. Bulgakov je pregledao' - poslednji put - čitav román. Umro je 10. marta 1940. godine. U autorovoj arhivi ostalo je kako siedi - osam varijanti romana Majster i Margareta. Prema C. Čudákovo], u Vaprosí literaturi, br. 1/1976.

Istorija i aktuelnost Ograničeni prostor, prividno realni

prostor predstave: zavetrina psihijatrijske klinike (bolnica profesora Stravinskog) i beskrajni prostor, ukršteni prostori imaginacije, maštarija, priča, uspomena, halucinantni fantastički prostor, svi ti predeli izrodeni opisivanjem, snovima, košmarima, haluciniranjem i, konačno, agonijom jednoga pisca, opisivanjima. snovima, košmarima i halucinacijama jednog pesnika i pojedinih Ijudi privreraeno interniranih. Legenda jednog savremenog Fausta i jedne Margarete - njegovog dvojníka. Romansa ne jednog para, vec jedne jedine ličnosti, arhetipski androgini muškarac - duh, genije, romantik, neprilagodljiv, ranjiv, onaj koji ne pristaje na kompromis, razoren strahom, uništen mediokritetstvom agresívne okoline, sasvim oportunističke; žena - ukrašena svim atributima nadrealističke estetike, žena-vila, žena-moč, moči prírode, žena-čarobnica, primordijalni zemaljski princip, žena-ljubav, utemeIjivački princip života i vere, jedna fascinantna ruska Margareta, snažna, smela, sposobna da sklopí ugovor s davolom u ime palog muža, heroina koja preuzima na sebe - kao Sonja Marmeladova ili Nina Zarečina - odgovornost da na svojim plečima nosi čitav teret patnje čovečanstva, heroina - princip spasenja kroz moč žrtvovanj a. Historia jednog rukopisa od onih ko-

ji ne gore i posledicâ sto ih je podneo autentičan stvaralac, vizionar, koji nadilazi svoj vek. Trenutak ukrštanja motiva velike ruské literature - koje su preuzeli i preradili Gogolj, Dostojevski, Čehov, Andrejev, sve do Majakovskog i Iljfa i Petrova - sa velikom ternom univerzálne fantastike koja je prosia kroz usijani čelik sovjetske revolucije. Trenutak saobraéanja, trenutak saznavanja, trenutak susreta jednog promašenog pesnika, koji doživljava otkrovenje svojih obmana, i jednog zrelog pisca, rastrgnutog u areni književnog života. Prostor nastanjen fantazmama monstruma rodenih od sna razuma pod mútnom svetlošéu punog meseca. Agonija jednog čoveka koji je patio i koji drugih želja i nemá, osim one da se zauvek odmori, agonija u nemirima čija je realnost deformisana i fantastički preobražena u groteskno i sublimino, istovremeno. Savremeni moral koji opravdava Ijudske mane modalitetom tajnovitosti, otkrivajući iznova lik Đavola kao princip imanentné pravde što kažnjava društvene nedostatke, pročiščavajuči društvo koje sebe želi pravednim, humanim, uravnoteženim. oslobodením morálne zagadenosti mana, nečasti, taštine, nehaja, agresivnosti, prokazanja. Predstavu strukturiraju tri koordinate :