Битеф

To je perspektíva iz koje Mihail Bulgakov posmatra Ijudsku predstavu, i fiksiranu na Rusiju godine 1930, ona- i ko kako je to mogao da lódra ina bi- | lo kojoj drugoj straní sveta. ; Osloboden terora velikih transcen- ; dentalnih opsesija, današnji čovek , nalazi svoju malú ravnotežu u sme- i šnim svakodnevnim zadovoljstvima, | u povratku u anonimnost malih za- i povesti, gde se pojedinac smatra za- i štičenim od svaké odgovornosti pred : velikim mehanizmom kóji dejstvuje 1 nad njim spolja, putem one slatke : pesme sirene koja vodi ka potpunom ] poravnanju ili mirnom povlačenju I pod masku. Zbog toga, veliki davo sa svojim pra- I tiocima kóji su sišli medu Moskovlja- I ne onoga doba nije Mefisto. On jedi- I no poseduje iskustvo izvesnog profé- I sora erne magije, ciničnog cirkuzan- -, ta, željnog da uzmuti život anonim- ‘ nih Ijudi, jer je zajedno sa Mefistom . umro i Faust. Davo Mihaila Bulgakova liči na A- j smodeja, poznatog Lesažovog davo- i la, kóji - jednom osloboden iz epru- ; vete - naivnom studentu pokazuje i skrivení lik, nepoznal madridskom l društvu. 1 Tako če postúpili i profesor erne ma- i gije, zajedno sa svojim sledbenicima i tada kad čine da vrlo sumnjive škri- i vene navike pojedinaca u moskov- ' skom društvu dobijú sasvim vidljiv i I skandalozan lik. i

U Majstoru i Margaret i postoje tri nosioca zapleta, kóji imaju brojne račvaste zone. Mit Isusa Hrista i njegovo raspeče prerušení su u otvorenú alegoriju. On je interpretiran u perspektiví odnosa sistem-pojedinacdruštveni poredak, ili u instrument moči (Pilat), instrumente fanatizma (Kajafa), dželata (Markus - Smrt pacovima), izdajnika (Juda), vernika (Matej Levi) i žrtve (Isus - Ha Nozri). Mitološka biblijska informacija nadživljava sva vremena ... □ Romul Munteanu

Rečník simbola i ličnosti Dijamanl: 1. U istočnjačkoj tradiciji, Dijamant je simbol univerzálne nezavisnosti, nepotkupljivosti, apsolutne stvarnosti. 2. Po Pliniju, Dijamant je sveopšti talisman, kóji uništava dejstvo svákom otrovu i svakoj bolesti. Dijamant udaljava ružne snove i zlokobne dubové. DemonlDavo: 1. Po grčkom mišljenju - božansko biče ili nalik bogovima, zbog izvesnih moči. Demon môže biti identifiko-

van i u božanskoj volji i - dakle - u Ijudskoj sudbini. 2. U drugoj interpretaciji, Davo je biče nadareno močima da pronikne u stvari mnogo vise nego što to môže običan čovek. Takvim poimanjem Davola siluju se zakoni razuma, u ime transcendentalnog prosvetljenja koje nije samo spoznaj ne vec i sudbinske prírode. U hriščanskoj demonologiji. Davo je andeo kóji je izdao svoju prírodu, ali je sačuvao razumevanje za Ijude, i - zbog toga - njegovo je delanje u kőrist Dobra. Davolski soj môže, ipak, postati zao onda kad se više ne usaglašava sa prirodom. 3. Uloga Davola môže da bude i to da udalji čoveka od milosti božje i da ga potčini svojoj vlasti. On tako predstavlja sintezu razomih snaga ličnosti. Uloga Hrista je upravo takva da odvaja čoveka od te njegove posednutosti. 4. U Sokratovoj koncepciji (Demon=daimonion), neka vrsta unutarnjeg glasa kóji govori čoveku šla ne treba da radi, ali ne i šta treba da radi. 5. Predstavljen je s krilima, dvopolac, sa sabljom u levo j ruci. Vlada dvema ličnostima, koje drži u lancima. Predstavlja sile zla ili prihvatanje rizika suprotno múdrosti. Mešec: 1. Kosmički simbol ženskog božanstva i devičanskih moči života otelotvorenih u božanstva koja se svode na Májku; s materinskim uticajem na

pojedinca. 2, Símből sna i nesvesnog. 3. Símből imaginacije koja se rada u podsvesti. Mešec podržava zatvaranje u sebe, ispit sopstvene savesti. Kao i egipatski skarabej, Mešec uništava ono što je prolazno i učestvuje u moralnoj obnoví individue. Mešec obasjava put uvek pun opasnosti mašte i magije, dok sunce otvara kraIjevski put razuma i objektívností. Sahat: 1. Sveti praznik Jevreja (sedmi dan). 2. U magiji - nočni sastanak čarobnjaka i čarobnica kóji dolaze - jašuči na medi ili na jarcu - u subotu uveče, predvodeni davolom (Leonard, ili Veliki Crni Jarac, ili Veliki Crnì) sa tri roga i osam nogu, u pratnji Kraljice Sabata i jedne veštice. Davo osvetljava mesto sastanka svojim rogom na sredini glave i svi okupljeni ga slave, Ijubeči mu leda pokrivená mäskom. Petlovo pevanje zatvara Sabat, rasturajući učesnike. Od IX veka, mesto sastanka je bilo u Nemačkoj, u Ajhštatu, noču 1. maja, kod groba svete Valpurgije, odakle i potiče Valpurgijska noc. Mačka: 1. U tradiciji mnogih naroda. Mačka simboliše smrt. 2. U Kabali, kao i u budizmu. Mačka je pridodata zmiji i sugeriše krivicu udaljenja od dobrog. U ovom smislu, mačka se javlja u prikazanjima kod Hristovih nogu.