Битеф

Ali, u čerau je, ipak, osobenost stila Dalje Tamuljavičute? Ona daje karakter umetnosti svojih glumaca prefmjenost kontura i, kad je potrebno, otpornost, nenametljivost, ali uvek potpuno određen odnos prema gledaocu, izbegavanje koriščenja jakih efekata, stalna težnja da se stvori složena partitura scenskog prizora, ne vodeći mnogo računa o njegovoj očiglednoj pristupačnosti. Tamuljavičute ima srećnu i laku ruku. Ona zna kako treba prikazati skrivenu zamisao i šta znači ovaplotiti je u slobodnom i neusiljenom obliku. Zajedno sa glumcima i bliskim sebi po duhu, mladirn, produhovljenim i darovitim piscem Saulusom Šaljtjanisom, ona je stvorila sopstveni umetnički svet, u kome se neprestano ponavlja nekoliko stalnih motiva, Ti motivi ponikli su na litvanskoj zemlji, ali bilo koji čovek na bilo kom mestu

naše planete može da ih prihvati kao svoje i da razume njihov unutrašnji kategorični smisao, Režija Dalje Tamuljavičute ne izbegava racjonalna rešenja sa višestrukim značenjem, a osim toga, njoj je poznata cena osećajnih intonacija kada one dolaze od srca. Mladi reditelj lako se snalazi u raznirn žanrovima, od rajuzikla do psihološke drame i dečje bajke. Ukoliko Tamuljavičute koncentrisano razvija stalnu temu svog stvaralaštva, utoliko su i raznovrsna njena rešenja raznih žanrova. Veze Dalje Tamuljavičute i Litvanskoga omladinskog pozorišta sa rodnom grudom duboke su čiste kao svako izvorno osečanje koje se ne nudi na tržištu. Omladinsko pozorište je okrenuto Ijudima vaspitanim u duhu današnjice njegov gledalac je savremena, pretežno gradska i inteli-

gentna omladma. Pozorište želi da proširi njen vidokrug i da profini njegov duhovni svet. Ono je podseća na vrednosti provincije koja pripada prošlosti na male tihe gradove sa jednoličnim, pa ipak svojevrsnim lirskim životom, sa njenim, možda ograničenim, ali trajnim moralnim principima. Složeno i istovremeno oslobađujuće osećanje rastanka od prošlosti, od onoga što zauvek odlazi u oblast poetskih legendi, posebno je zastupIjeno u predstavi IS, smrti, iš. Svaki mladi čovek oseća potrebu da se osvrne, da se još jednom priseti da treba posedeti malo pre nego što se krene na put u veliki živol. Litvansko Omladinsko pozorište nije neko periferno pozorište, ono živi zajedničkim životom sa moskovskim i lenjingradskim kolegama. Zato i jesu tako aktuelna traganja, ostvarenja i teškoće darovitog reditelja Dalje

Tamuljavičute. Utoliko pre, što je tu deo o rukovodiocu Omladinskog pozorišta, kome je toliko važno da otvori „dijalektiku duše“ njenih mladih heroja koji preživljavaju period sazrevanja i da na svoje nove gledaoce prenese očiglednu snagu umetnosti. [Materijal je pripremljen na osnovu članaka umetničkih kritičara I. Aleksajte i B. Zingermana]

15

i Ф iHVii