Битеф
mladi izvođač Macbetha Joahim Siska najpre prkosno, a zatim sve očajničkije udara о tie. Kao neko dete koje je uloga te igre več odavno prerasla. Tako igra Machbeth, na visokoj nózi, u čizmama do butina, svoju neobičnu igru, sam na bini, ostavi] en od svih saigrača. I od svoje verne nadžene: jer Stizanu Ibanez Ledi Macbeth doslovno su pojele čeIjusti sopstvene savesti u trenutku kad joj je na svakoj mci izrastao krokodil. Bimamska šuma i gustiš sveta Macbeth igra. Dok se ne pokrene Bimamska šuma: ogromne tamne, zašiljene olovke koje se kao kočevi spuśtaju na njega sa tavanice. Opet znak iz mraka dečjeg sveta. San.daka koji podseća na cenzuru. Macbeth uspeva da izbegne preteče špiceve olovaka, igra još nekoHko izgubljenih koraka između mračnih stubova i penje se uz jedan od njih. Gvozdena vrata se otvaraju, kočevi se podižu (nestaju), Macbeth, pola u vazduhu, gacka svojim grotesknim äzmama. Magdal, koji po Šekspiru übija Macbetha u dvoboju, ovde dolazi bez oružja, i posustalog, lažnog gospodara uzima u ruke, skida mu čizme, vodi ga do kade koja, opet, stoji na sceni, i vrlo mimo, pažljivo mu maramom uvija desnu nadlakticu, pomaže mu da uđe u kadu.. .Tamo završava deceubica, završava übicadete Macbeth, komę glava klone na desno rame, I, zavesa. Pośle tog naglog do poslednje Sekunde nepredvidivog i utoliko skoro šokantnog kraja, vezujući se za početnu scenu, krug se završava i pocin) e. Doktor Kresnik ili: majstor psiho-teror igre U Hajdelbergu je Johann Kresnik preko Silvije Plat (1985), Pazolinija (1986), Übice Vojceka (1987) režirao i ovog pula slučaj übistva, smrti, samouništenja. Nasilje i melanholija, neurotićno-agresivne unutarnje napetosti pojedinca. To su bolesne síiké života, eros i smrt uvek su u prvom planu igrajući furiozno-grozničavo, a ljudi ih prate kao večno ranjena deca, Pokaži svoje rane Bojsov naslov mogao bi da stoji iznad svih Kresnikovih delà. Kao znak frustracije i snova. On, kao nikom drugom, pristaje ovom máj stoni simbolične i metaforične psiho-teror igre. Ali šta i kako se zbiło oko Macbetha; Shakespeare pušta svog junaka da pred kraj każe (u petoj sceni petog ćina): (citât). U Hajdelberškom pozorišnom programu néma ni reči o Shakespeareu niti od Shakespearea. Umesto toga,