Битеф

Februar/mart 1836. Gogolj režira Revizora u petrogradskom pozorištu Aleksandrijski Trenutno sam zauzet režijam komedije. Primerak ne šaljem, jer stalno nešto ispravljam na komadu. (Gogolj M. Pogodinu, 21. februara 1836) Dok su tekle probe Revizora, glumci su nekako izgubili tlo pod nogama. Bili su zbunjeni; osečali su da su ti lipovi koje je Gogolj opisao nekako novi za njih i da se taj komad ne može igrati onako kako su oni do tada igrali uobičajene uloge u, za rusku pozornicu preradenim, francuskim vodviljima, (A. Panajeva. Sečanja) 2. mart 1836. Stiže zvanična dozvola 111 odseka za prikazivanje Revizora Gogolj je samo uz izuzetne napore i moljakanja uspeo da dobije dozvolu za prikazivanje komada. Postajala je još samo jedna mogučnost: da se obratim najvišim ustanovama. U vezi s tim intervenisali su Žukov, princ Vjazemski i grof Vielgorski i njihov trud je urodio plodom. Revizora su tražili iz Zimskog dvorca ... i, posle čitanja, Gogolj je dobio najvišu dozvolu za prikazivanje komedije! (A. Volf, Hronika petrogradskih pozorišla) 19. april 1836. Pozorište Aleksandrijski prvi put izvodi Revizora ■U pozorišnoj rubrici petrogradskih novina piše sledeče: Danas, 19. aprila, prvi put ide delo N. Gogolja Revi-

zor. originalna komedija u pet činova... Komad je nadasve smešan, ali na nepodnošljiv način napada plemstvo, sluźbenike i trgovce... (Stara ruska vremena. 1879) Utisak je glas an i bučan. Svi su protiv mene. Uvoženi službenici urlaju kako za mene ništa nije sveto ako na ovako bezobrazan način mogu pisati o njihovoj klasi. Policajci su protiv mene, trgovci su protiv mene, književnici su protiv mene... Več uvidom šta znoči biti komediograf. I najmanji nagoveštaj istine i svi su več protiv tebe, i to ne pojedinci, več čitavi staleži! (Gogolj M. Ščepkinu, 29. aprila 1836) U junacima komedije mnogi gledalac je mogao prepoznati svoje postupke i zato je pisac bio izločen jakim napadimo. April 1836. Revizori štampan Posle završetka predstave (posle premijere u pozorištu Aleksandrijski) Gogolj se uzrujano pojavio kod N. Prokopoviča. Domačin mu je pružio sveže odštampan primerak Revizora rečima: Divite se svome čedu! Gogolj je tresnuo primerak o pod. naslonio se na sto i zamišljeno promrmijao: Gospode! Da su me napadali samo jedan ili dvojica, još nekako, ali svi, svi... (P. Anjenkov, Književna sečanja) Kraj aprila 1836. Revizor se pojavio i u Moskvi Ńajzad je i u Moskvi osvanuo taj toliko

ieljeni Revizor, i to u 25 primeraka. Svi do jednog bili su razgrabljeni. Pojedini delovi iz njega su se znali параmet, a pojedini su koriščeni kao poslovice i pretvoreni su u epigrame i izvrgavali su ruglu svakog koga su sligli. Imena junaka su postala pojmovi: Hlestakovi, Ane Andrejevne, Marije Antonovne, gradonačelnici, Zemljanikovi, Ljapkin-Tjapkini došli su u isti koš sa Famusovim, Molčalinom i Čackim (junači iz dela Gribojedova Teško pametnom) ( Szóbeszéd 1836, br. 9) 25. maj 1836. Nova premijera Revizora u Moskovskem malom pozorištu Publika je zapanjena neobičnošču dela. Prilično se smejala, ali ja sam očekivao nešto više. To me je prilično iznenadilo, ali jedan poznanih mi je duhovito objasnio: Pa, izvini - rekao je - kako si mogao bili još bolje primIjen kad jedna polovina publike pripada onima koji te ’daju’, a druga onima koji te 'primaju'? (M, Ščepkin. Zapisi) 6. juli 1836. Žučnu prepirku nastalu oko Revizora Gogolj shvata kao promašaj svog dela i odlazi u Nemačku u pratnji S. A, Danilevskog Putujem u inostranstvo da se tamo oporavim od napada svojih zemljaka. Današnji komediograf koji napada moral bolje da je što dalje od domovine. Niko nije prorok u svom selu. (Gdgolj M, Ščepkinu, 10. maja 1836.). □

Gogolj; Književnička samoispovest Nikada ništa nišam stvorio u raašti, nišam imao tog dara. Meni je uspevalo samo to što sam crpeo iz stvarnosti, iz meni poznatih činjenica. Pogodio sam da opišem ličnost samo onda ako sam i najmanji detalj njegove spoljašnosti mogao sebi da predočim. Nikad nišam crtao portret kao prostu kopiju. Ja sam sliku uvek stvorio, ali ne pomoču mašte, več uz pomoč razmišljanja, Ukoliko sam uzimao u obzir više detalja, utoliko je bilo vernije ono što sam stvorio. Zato. u odnosu na druge pisce, ja moram više znati, jer čim bih izostavio nekoliko sitnica, kod mene se više videla laž nego kod bilo kogdrugog. Što veči značaj ima opisana ličnost, to je vernije i opipljivije treba predstaviti čitaocu. Ża to su potrebni detalji i sitnice koji potvrduju da je opisana ličnost zaista živela na ovome svetu; inače, ona postaje nerealna i bleda i koliko god da su joj pripisane vrline, to ništa ne pomaže. Ruski čitalac treba zaista da oseti daje opisana ličnost sazdana od istog materijala kao i on i da je isto toliko živa kao i on, Samo onda se on može identifi-