Битеф

Pozorišne iluzije Sa Klitandrom to je drugi misteriozni komad Korneja. On osim ove dve tragikomedije nije napisao nijednu drugu. On je lično i Sida nazvao tragikomedijom, ali tojezapravo tragedija sa srečnim završetkom (ono što Italijani zovu odavno tragedia a lieto fine), kao i Sina i Pertarita, koje Kornej takode zove tragedijama. Reč je najverovalÿije o komadu à clé, to jest lica u komadu odnose se na odredene ličnosti u životu. Vrlo verovatno da je ovaj komad romansirani život nekog glumca, koji bi mogao biti Mondod, Glumač Floridor odgovara tipu Klendora; plemičkog porekla, oficira pre nego što je postao glumač putujučih trupa. Glumač Belmor, specijalizovan za uloge hvalisavih vojnika, postaje član Marea 1635. godine. Za njega je mogla biti pisana uloga Matamora, u kojoj unapred pravi pastiš svoga Sida, koga je napisao godinu dana kasnije, 1637. Pozorišne iluzije su doživele znatan uspeh, ali Kornej se nije više nikada vračao tom žanru. □

Iz vodenj a Nedostaju podaci o vremenu i mestu prvog prikazivanja Pozorišnih iluzija. Sto se mesta tiče, sigurno je da je to bilo u pozorištu Theatre du Marais. Sto se datuma tiče, sudeči po jednom podatku od samog autóra, najverovatnije se to desilo s proleča 1635. godine. Predstava nije doživela velike uspehe za života svog autóra. Trcbalo je da dode tek 1861. godina da bi Comedie Française stavila na repertoar ovu komediju u režiji, Ed Thierry-a. Reprize su bile retke; 1897. u Odeonu, 14. juna 1914. bilo je prikazano nekoliko scena. Povodom 300 godina Korneja februara 1937. Comedie

Française je igrala ovu predstavu tridesetak puta. Godina 1965. na devetnaestom festivalu u Avinjonu (režija Georges Wilson, kostimi Jacques Le Marquet) predastavu je izveo Theatre National. Repriza je bila 1966. u Palais de Caillot, zatim nekoliko izvodenja maja i juna 1970. Na televiziji komad je prikazan 14. aprila 1970. U svakom slučaju, predstava je malo igrana tokom vekova. □

Pierre Corneille u 1635. Kornej je imao 29 godina kada je napisao ovu komediju. Rodenje 6. juna 1606. godine u Ruanu u kuči koja je sada muzej. Od devete do šesnaeste godine školovao se kod jezuita. Svojim učiteljima duguje ne samo svoje intelektualno i moralno formiranje, a od njih je dobio i osečaj i odnos prema pozorištu. Naime, jezuiti sedamnaestog veka su shvatili da je veoma važno uključiti pozorište u školski život isto koliko i tradicionalno obrazovanje. Pozorišne predstave u koledžu, študije latinskog, posebno tragedija Seneke, značajno su uticah na formiranje mladog Komeja. U sedamnaestom veku Ruan, a ne Pariz je bio pozorišna metropola. U vreme dok je obavljao posao advokata-stažera, koji mu je otac kupio, Komej je napisao svoju prvu komediju Melite. Kasnije, 1629-1635. usledilo je još nekoliko komada, koji su igrani pred kraljem Lujem XIII i kardinalom Rišeljeom. O svojim prvim delima sam Kornej kaže: Ja sam skoro uvek prikazivao inteligentne ljubavnike, rastavljao ih prevaram i sastavljao ih rasvetljavanjem te iste prevare, koja ih je rastavila. Za bolje razumevanje komada od značaja je podsetiti na kulturne teme s početka XVII veka.

Kronologija života Corneilla 1606-1684. 1606 - Rodenje u Rouenu, ulica La Pie, 6. juna, od oca advokata u parlamentu u Rouenu. Njegova porodica, iz srednje buržoazije (gradanske klase), je časna i sledljiva. 1615-1622 Briljantne študije kod jezuita u Rouenu, dobija nagrade. 1624 - Corneille je primljen kao advokat pripravnik u parlament Roucna.