Битеф

1625 - Rodenje Thomasa Comeilla, pesnikovog brata. 1628 - Otac mu kupuje dva posla: kraljev advokat. Oba posla su koštala 11.600. a donosila 1.200 livreja, tj. dosta malo. Zbog toga je Corneille prinuden da radi dodatne administrativne poslove. 1629- - Corneille posvečuje, po tradiciji XVII veka svoju prvu komediju, Mčlite, trupi iz Montdorya, koja je prolazila kroz Rouen, i koja ga igra u Parizu, u Jeu de paume Berthault. 1630- - Clitandre, tragikomedija, Komad je objavljen u knjiži Mélanges poétiques. 1631- - La veuve (Udoviča), komedija 1632 - La Galerie du Palais (Galerija dvorca), komedija. Objavljivanje Clitandre i Mélanges poétiques. 1632- - La Suivante Pratiije (Družbenica), komedija. 1634 - La Place Royale (Kraljevski trg), komedija. Corneille komponuje 1634. jednu latinsku elegiju u čast Louisa XIII i Richelieua, za prelazak u Rouen. La Gazette objavljuje prvi put ime Comeilla. 1635 - Počinje tragedije sa Médée; učestvuje u grupi od pet autóra Colletet, Boisrobert, L’Estoile i Rotrou - koju pomaže Richelieu i dobija od kardinala jednu stipendiju koju zadržava do 1643. Predstavljanje La Comedie des Tuileries, koju je ova grupa napisala. 1636 - Illusion comique, komedija 1637 -Le Cid, tragikomedija 1639 - Smrt oca Comeilla 1640 - Horace tragedija 1641-1642 - Cinna ili Clémence d’Auguste. Početkom 1641, Corneille se ženi. Tu sc po nama završava hronologija Corneillova života

Pošten čovek „Pošten čovek“ mora da bude plemenitog duha, obrazovan, ali ne i nametljiv svojim znanjem, Finog ponašanja no bez preterì vanja, odmeren, razuman i hrabar, bez hvalisanja, on je skroman i ne želi da se istaknc i nametne drugima. Ali istovremeno svestan da poseduje svojstva koja ga krase i daju mu prava da bude pošto-

van i ugledan u društvu, bez obzira da li je plemenita ili ne plemenitog roda. □ Francuski klasicisti XVII vek

Pozorišne iluzije IDEO Ovaj deo Ј е neka vrsta prologa: u njemu saznajemo da več deset godina Pridamant (Pridaman). buržuj iz Rena, nema nikakvih novosti o svom sinu dindoni (Klendoru), koji je pobegao iz očeve kuče ne mogavši da podnese teret surovog autoriteta svoga oca. I pored svih napora, putovanja i obilaska proročica on nije mogao da pronade svoga sina. Očajan on se obrača svom prijatelju Dorantu, koji mu preporučuje vrača Alcandre (Alkandra). I evo njih dvojica u selu Touraine, ispred pečine gde živi Alcandre (prva scena). Stari čarobnjak se najzad pojavljuje, i pre nego što mu je Primant bilo šta rekao, Alcandre ga obaveštava da zna sve i umiruje ga o sudbini njegovog sina. Jednim udarcem čarobnog štapa. on čini da se pred očima Pridamanta pojavi fantastična garderoba, prinčevska odeča kakvu sada nosi njegov sin Clindor. Iznenadeni otac primečuje medu garderobom i ženske haljine i pita da li je njegov sin oženjen. Vrač odgovara da on njemu neče da priča priču o Klindoru i njegovim Ijubavima, več če mu je prikazati pomoču živih slika. Dorante (Dorant), po sugestiji Alcandra, ostavlja svog prijatelja samog sa vračem (scena II). Priča počinje prvim avanturama Clindora po napuštanju očinske kuče. Malo novca koji je imao pri sebi kada je go napustio oca, nije ga mogao daleko odvesti, pa je morao da radi razne poslove, koji često nisu bili najčasniji. Pridamant se zahvaljuje Alcadaru što je udaljio Dorante da ne bude svedok ove priče. Najzad. priča Alcadre, Clindor je stigao u Bordeaux (Bordo), gde je ušao u službu Matamora, jednog gaskonskog (hvalisavog) poručnika i stekao naklonost jedne devojke iz dobre porodice, kojoj se njegov gazda udvarao u pijanstvu. Alcandre prekida sada svoju priču i ulazi u pečinu da bi pripremio čarolije neophodne da bi se nastavak Clindorovih avantura pojavio pred očima Pridamana (scena III).