Богословље
са осталим Јеврејима очекивали су и његови ученпци Месију, који ће помоћу Божјом основати силно, земаљско јудејско царство, па им je ваљало разјаснити и предочити да je царство Божје невидљиво, духовно царство, царство не од овога света. Но постепено je Исус својима открнвао и то, да je он цар у томе царству, обећани Месија о коме говоре пророци. На питање Јована Крститеља, да ли je он онај који треба да дође, одговорио je Исус пророчким речима: „слепи прогледају и хроми ходе, губави чисте се и глухи чују, и мртви устају и сиромашнима проповеда се јеванђелије; и благо ономе који се не саблазни о мене“. Доцније, код Кесарије Филипове, запитао je своје ученике: „а ви шта велите, ко сам ja?“ па кад му je апостол Петар у име свију одговорио. „Ти си Месија, Син Бога живога", Исус je прихватио овај одговор и ово прнзнање апостола Петра. Потврдио je да je Mecnja и прави син Божји. С овим се слажу и друге Христове изјаве о самоме себи, као н. пр.: „Све je мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац, нити Оца ко зна до Син, и ако коме Син хоће да покаже“. Исус je опраштао грехе, иако je знао да ово припада само Богу. Он се држао за Спаситеља и Судију целога света. Тако о себи није мислио и судно ниједан човек! Тако може о себи говорити само психопата или божанско лице. Психопата Исус никако није могао бити, дакле je био божанско лице. Исус се тако и осећао. Ученике je своје учио да се моле Богу говорећи : Оче наш али сам се никад није тако молио Богу. Он je према Богу друкчије стојао него сви остали људи. „Враћам се оцу своме и оцу вашем, и Богу своме и Богу вашем“ рекао je ускрсли Исус Марији Магдалини. Исус je био прави син Божји; он je био у Богу и Бог у њему: „Ко мене види, види Оца. Ja и Отац једно смо“. Исус Христос био je, дакле, Бог и човек, Бигочовек. „Тврда je ово беседа! Ко je може слушати?“ говоре, дабогме, и данас многи, и окрећу леђа Христу и хришћанству, али они, којима je дано да верују, говоре: „Господе! коме да идемо? Ти имаш речи живота вечнига. И ми веровасмо и познасмо да си ти светац Божји“.
Д. СТЕФЛНОБИЋ
14
„Богословље“