Богословље

ревнитеља богословске науке, који су спреини, да у ексактној цауци виде само непријагељи богословске науке. С друге стране приказују суштину догмата као сасвим непомир.ъиву са правим карактером човечанског знања. Догмат je,, кажу, Богом откривена истина, коју je, баш као такву, признала и објавила васељенска хришћанска црква као општеобавезно и непромешьиво правило хришћанске вере. Оваква истина, разуме се, може бити предметом салю вере, поверења прел!а ауторитетњма који je дају, уверености y њену истинитост,, а не и правог, тачног научног разулювагьа и усвајања. Ексактна наука нелш шта да ради са таквол! истином, jep наука не може и не сме да je слободно проучава, испитује, критикује и у случају потребе пориче. Тако, као што неки мисли, и са ове стране постоји између допматике и науке неполшрљива супротност. Затилц каже се сваки рад човекова разума као органа нашег знаша люра за увек да остане бесшюдан и празан у погледу допмата. Као непостижне за човеков разул! и као непролюшьиве истине догаати морају да за свагда остану изнад. нашег познавања, ван сфере човечанског научног истраживања. Зато излшђу догматичног проучавања и излагање верских истина и правног научног испнтивања не люже да буденечиа општег, за]едничког. На основу свију ових и многих других споредних разлоаа, које ћемо изнети дицније, неки представници науке и светское друштва у опште сасвим убеђено мисле, да догматика никад не може да буде призната у својству науке у потпуном смислу ове речи. У низу чланака, што их сад износилю пред читаоце, намеравамо да разгледалш и разјаснимо све наведене, као и друге приговоре догматици као науци, који су по нама салю резулгат неспоразума између богослова и на>чника. Нокушаћемо да решимо ова питања: 1., je ли предмет догматике заиста безуветно непостижан за човечански разул!? 2., je ли оправдан поглед на доглште као на сасвил! непроменљиве истине? 3., je ли истина, да допиатика и рационално знање узајамно искључују једно друго? 4., шта управо люже и треба разул! да да догматици, као основној богословској науци ? и

16

„Богословље“