Богословље

5., може ли бити догматика призната пауком, у потпуном. смислу ове речи? У својим даљим речима ми ћемо увек имати у виду општехришћанску догматику, те ћемо само у случајевима неопходне потребе, због принципиелне разлике, приказивати начелну науку ж догматично посматрање православие васељенске Христове цркве.

2. Догматизам и агностицизам

Не гледамо на ово, што се вида, нег& на оно, што се не вида ; jep je ово, што се вида, за време, a оно, што се не вида, вечно 2. кор IV, 18,

Реч : „догматизам“ одрефује предмет и формалин характер своје садржине. У предметном односу она означава круг истина, или теза које год научне дисциплине, које се признају првобитним, начелним, сталним, позитивним и опште обавезним. Под догматизмом се пак у формалном последу разуме такав правац ми ели, који не тражи опште начелне истине, или тезе, него их прима у готовом облику, те сву пажњу мислиоца свраћа на испитивање и разјашшење њихове унутрашње садржине. Овај првобитни знача] догматизму у материјалном и формалном погледу даје богословска наука, која проучава хришћанске догмате. Према филолошком пореклу и књижевној —■ прехрипТанској и затим хришћанској упатреби грчке славенизиране речи: »ббура«, »ббурата«, под именам догмата разуму се истине о Богу, о Његсвим делима и односима према свету и човеку, ко]е су дане у Божанском Откривегьу, па су признате и објављене од стране васељенске хришшћанске цркве, као општеобавезна правила вере. Како видимо, главки предмет догмата сачињава Бог у Његовој суштиии и у Његовим делима и односима. Ова] предмет догматике није потпуно пости -кан за човеков разум. То je сасвим природно и појмљиво. Суштина Бога je апсолутна и бескрајна. Зато њу не може да схвати човеков разум. Сама апсолутност Бога искључује могућност Његовог потпуног разумевања, Ако би разум човеков могао да Бога потпуно и савршено разуме, то би значило, да није Бог апсолутно и бескрајно Биће. Зато ауте р старинског дела под насловом : „Quaestiones ad Antiochenos“, које, ce приписује Св. Атанасију Великом, архије-

Догматика и наука