Богословље

пископу александријскоме, на питање о Богу сасвим оправдано одговара овако: „Бог, који се може разумети, није Бог“ 1 ). А знаменита догматиста, св. Јован Дамаскин, томе додаје : „да Бог постоји, ово je очигледно; али што je Он у Својој суштини и природи, то je сасвим непостижно и непознато... једно се у Богу може разумети, а то je, да je недостижан“ 2 ). Хришћанска васељенска црква je увек и одлучно побнјала сваку претпоставку, лшсао и философску теорију о могућности потпуног и савршеног разумевања и познања Бога. Овакву су теорију износили у другом веку хришГанск’е вере неки гностици, на пр. Василид, Валентин, Птоломеј, Карпократ и др. 3 ), а у IV. веку неки следбеници аријанизлш, као што су били нарочито Аеције из Сирије и епископ Кизихуса Јевнолшје 4 р Они су држали, да људи могу познати Бога тако потпуно и савршено, као што потпуно и савршено Себе познаје CâM Бог, да то познање не може бити мање од онога, које Бог Сам о Себи има. Против оваквих тврдња васељенска хришћанска црква je кроз уста својих отаца и учитеља јасно и одлучно наглашавала, да Бог не би био Богом, кад би Га ум човечјн могао потпуно да постигне, да разум човечји није довољан ни за потпуно познавайте видљпве природе, а камо ли за савршено познавање Бога и у опште свега невидљивог света. Тако на пр. св. Григорије Богослов вели о томе : „кад би Божанство било достижно мисли, већ за то не би било неограниченим, јер би салю то поимање било ограничењел! своје врсте“ 5 ). А св. Јован Златоуста, обраћај}ћи се к једноме од анолшја, каже ово: „та не можеш ништа рећи о природи неба, које сваки дан гледаш, а хвалиш се да савршено знаш суштину Бога невидљивога“ 6 ). Дакле, Бога прелш начелној хришћанској идеологији не

') Respons ad quaest. 1.

2 ) Вид»: „Тачное изложеше православной вЪры“, М. 1844 г. кн. 1 гл. 4. (рус. прев.)

3 ) S. Irenaei: Adversus Haereses 1. II с. 33 n. 4.

4 ) Socrat. Hist. Ecc. 1. IV c. 7 упор, српски прейод: „Црквенска исторпја Сократа Схоластака. С руског превео владнка Таврило. Нздао Теодосије Мраовић, митрополит Краљевине Србије. Београд. 1886. г. стр 289-90.

5 ) Вндн његова „Твореша“ слово 28. рус, прев. књ. 3. стр. 26.

6 ) Вида његова „Творешя* слово противь аьомеев-Ь И сл. 6. рус. прев. т. 1 (С. П. Б.) 1895. г. стр. 502.

„Богословље“