Богословље

_може потпуно и савршено знати ни један човек, нити ма које друго огреничено умно створење. Само Сам Бог Себе савршено и потпуно зна. Сйм Господ Исус Христос о томе вели овако: „нико не зна Сина до Отац, нити Оца ко зна до Син и ако коме Син хоће да покаже“ '). Из ових последњих речи Господа Исуса Христа јасно je да човечанско незнање Бога постаје знањем само помоћу Божанскога Огкровења, у коме се садрже и догмата хришћанске религије. А као орган овог знаньа човековог о Богу јавља се вера, као тто то изричито каже св. ап. Павле: „вером познајемо“ 2 . Сад нам je потребно знати, што je вера, чијом помоћи ми долазимо до познавања Бога, главног предмета хришћанске догматике, Психолози, који се бавили овим питањем, једнодушно одрефују веру, у гносеолошком погледу, као једну врсшу човечјбг знања. „Несумњиво je“, каже професор (казанске духовне академије) Несмјелов, „да ароцес вере, и према својим основама, и према мотивима, и према своме логичком карактеру, нпје нпшша друго, до ароцес иознавања... Вера пак није неки нижи ступањ познавања, већ je баш формацпја аознавања н логпчкн љегов нзраз, те зато може слобод но постојати на свима могућим .ступњевима развића човечанске мисли“ 3 ). Други познат философ професор (петроградског универзитета) А. И. Введенски на питање: „шга су знање и вера, посматране са психолошког гледишта?“ одговара овако: „оне су прежтљавања увереностп у нстпннтостн неких наших мнслп. Где нема оваквог преживљавања, где мисао једносгавно присуствује сазнању, без икаквог питьша о њеној истинитости, или где и ако се ово питање јавља у сазнању приликом извесне мисли, па истодобно нема увереност у њеној истинитости, тамо не може бити речи ни о вери ни о знагьу. Зато je и наше питање о њиховој психолошкој разлици идентично са питашем,

>) Мат. XI, 27. У грчком тексту у место „казапхп“ стоји; »шгокаX6\]/ai«, у латинском; „revelare“ и у словенском и руском; „ошкрпат

г ) Јевр. XI, i.

3 ) Види његово дело: .Наука о челов'Ьк'Ь Томъ первый. Опыт психологической исторји и критики основных вопросовъ жизни'. Стр. 99. упор. стр. 97—98, где аутор на конкретним примерима демонстрира своју дефиницију вере.

19

Догматика и наука