Богословље
„per stultitiam“, руски: „юродствомъ“) поучења спасе оне, којн jsepyjy. јер и Јевреји знаке ишту, и Грци премудрости траже. А ми проповедамо Христа разапета, јеврејима дакле саблазан (грчки: „сшхмбссХом“, латински: „skandalum“), а Грцима безумле (грчки: „éôvëoiv бе jtüjptdv“, латински: „gentibus autem stultitiam“), онима пак, који су позвани, и Јеврејима и Грцима, Христа, Божију силу и Божију премудрост. Jep je лудост Божкја (грчки: „то pcopćv топ ©еоп“, латински; „quod stultum est Dei“, руски сасвим нетачно : „немудрое Бoжie“) мудрије од људи“ 1 ). У истоме смислу треба разумети и савет св. ап. Павла „мудроме на овоме свијету“ човеку: „нека буде луд (грчки: „ршрбд“, латински: „stultus", руски: „безумный“), да буде мудар“ 2 ) Дубоку мисао, која се изражава у овим речима св. ап. Павла, најбоље разјашњује чувени најоштрији борац против гностичког „лажно названог разума“ (1. Тим. VJ, 30) Тертулијан. Као основу и главни мотив свога познавања непознатог за човечански разум помоћу вере, он наводи аасурдносш, т. ј. лудост, безумље, несхватљивост и чак немогућност са гледишта човечанског разума онога, што се верује, велећи дословно овако; „credo, quia absurdum est, natus est Dei filius ; non pudet, quia pudendum est, et mortuns est Dei filius, prorsus credibile est quia ineptum est, et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile, T. j. верујем овоме jep je апсурдно; родио ce Син Божји, ово није ружно, jep je срамотно; умро je Син Божји, ово je сасвим истинито, јер није појмљиво; и укопани je устао; ово je сигурно, jep je немогуће“ 3 ). Како се види, св. ап. Павле, Тертулијан и ост. признавали су, да у сфери нашега знања има нетто, што увек остаје непознато човечјем разуму, те што се може позиати само помоћу вере. Зато су се они надали и тежили за тиме, да, по речима, св. ап. Павла, „преважно познање Христа Исуса Господа Својега“ добију само вером 4 ). Уту исту сврху je св. ап. Павле, по његовим аутентичним речима, „робио сваки разум за покорност Христу“ 5 ).
Ь 1. Коринћ. ], 21—25,
! ) 1. Коринћ 111, 18.
3 ) Види цитов. књигу проф. А. И. Введенског; „Логика, какь часть "xeopin познаи!а - стр. 423 упор. стр. 390.
4) Филиб. 111, B—lo.
5) 2. Коринћ, X, 5.
21
Догматика и наука