Богословље

Архимандрит, којн je, како ce види, измолио ову аудијенцију противно наредби бечког двора, стар?о се, дата не би познали аустријски чиновници, који ce налазили поред нашег господара". Кад je отишао у Будимпешту, да обиђе гроб сестре, није имао смелости ни за оволики додир са Србима. О томе се каже, „како су у Угарској Словени мање били срећни. Данилевскому су се јавила два Србина с молбама на императорово име. Један од њих, Поповић, (Павле, из Вранића ?), образовао je у последнем руско-турском рату сву српску артиљерију и био старешина н>ен у току похода, а други Петровић (Мирко?), стриц Црног Ђорђа, командовао je неко време српском војском. Свако je од њих имао по шест рана. Они су се јавили, да моле императора за издржавање. Мир закључен с Портом у 1812. години, по сили кога je Србија предана била под заштиту Турака, лишио je ове људе имућства. Принуђени су били спасти се бегством, да их не би казнили муслимани, који су отпочели обично беснило своје у Београду и по околинама. На чуђење Данилевског, овим Србима господар није указао никакву помоћ“'). При свем том што je Александар I, како га je карактерисао Державин, био персонификација колебљивости и неповерења, он у реду руских владалаца заузима једно од врло високих места и припада не само руској, него и општој светској историји. И ако удео његов у васпостављању Србије из показаних узрока није онакав, какав je люгао и требао бити, он je опет заслужан наше благодарности, име његово тесно je везано за почетно наше ослобођавање и припада и нашој историји. Наша je дужност овде била, да из опширне историје српскоруских односа у Карађорђевом устанку укажемо само на једну њену страну, на Стратимировићев мемоар и на то, да тај мемоар није остао без пажње и утицаја, као што се мислило. Дужни смо били и српским читаоцима показати у целини тај мемоар, на који су се и најмеродавнији писци наши до сад позивали салю по површном наводу и поновљеном туђел! мишљењу Нила Попова у његовој Русији и Србији. Дубља анализа овог документа допуниће нам светлу и узвишену слику Стратимировића, показаће нам његово дубоко познавање политичких прилика у свету, врлина и слабости Александра I, а и душу и налюре Чарториског. Мудре погледе

’) Цитирао Н. К. Шплъдеръ Император Александръ Первый, 111, 292-293.

Стевана Стратилшровића план