Богословље

Стратилшровићеве зачињују његове дишгоматски веште комбинатов, по којима васпостављена Србија не би переметила европску равнотежу. Указивање на скору могућност, да ce српске земље, ако остану без помоћи са природног места, придруже Аустрији, Стратимировић директно узима као опасност за Турску, али му je главније било, да тиме индпректно заплати распасану према западним суседима својим Русију. Храбри' су до опомене и прекора словенски вапаји ньегови у доба, када je за уверење околине Александра I то политична јерес била. Али je он и међу ондашњим нашим родољубима с оне стране Саве и Дунава први јасно истакао, да ослобођење Србије ни у ком виду не треба да буде проширење Аустрије. Широко схватајући границе Српства у турским владавинама, он предлаже одузимање и од Аустрије Срема, Боке Которске и дела Далмације и указује замену за то. Кала] му ово не може да опрости нарочито ону тачку, да се за владаоца српске државе постави руски или протестантски принц, а никако католик, чиме je управо, вели, смерао на искључење аустри;ске царске куће. Прави алузије и на карактер митрополита Стратимировића и вели, ма да je целог свога века био об сипан милошћу свога законитог владара, ипак се заносио таквим плановима, који су смерали унапредити добро једног страног народа на штету своје отаџбине и свога владара. У срдитој немоћи цитирао je и објашњење Самборског, да Стратимировић из бојазни за своју главу није потписао мелгоар'). Ко зна како би једак био овај моралиста и чнетунац карактернн, да je своју историју писао као доцнији, готово, самодржац окупиране Босне и Херцеговине. Уосталом, у недоумицп je о овоме био и један опробани Србин, с којим се Калај за време свога дипломатског службовагьа у Београду дружно и од когајеза огкрнће овог Стратимировићевог коракасвакојако и сазнао. То je био Јован Гавриловић, намесник књажевски. Кад je Балтазар Богишић добио на оцену дело Н. А. Попова „Poccia и Cep6ia“, тражио je и мишљење Гавриловића о њему. У пиелгу своме од 31. марта 1870. г. Гавриловић спомиње цитирани тамо предлог Стратилшровића, као ј едну од најважнијих новина, што их je Попов изнео, па каже. „Оваквом предлогу Стратими-

1) Видеть В. С. Д. (псевдоним проте Дпмпшрпја Р)’варца] Аустрнја, К.фиђорђе и митрополит Стратимировић, Дело за 1899. г., књ. 25., 34. Ово место узео из Исторнје Венијамнна Калаја 1, 434.

„Богословље“