Богословље

Неопходно je само то, да догмата увек одговарају потребама времена и умном развитку њуди. Ради тога треба тежити да се у место старих догмата створе нови, по садржини и форми, норме догматског учења. Нови догмати треба да се ограниче на чисто јеванђелску садржину вере. Уопште, рнчлијанство сматра да je хришйански догмат савршено изменљив и по садржини и по форми 1 . И протестанско ричлијанство. слично римок ттоличком модернизму, показало je свој утицај на православно, делом на руско схватање догмата. Крајем XIX и почетном XX века формирао je се у Русији један прилично многобројан, круг богослова светски образованих, који су сакупљени око московског часописа „Новый путь“, почели у гвојим написимаи предавањима да споведе идеје врло блиске поменутом гледишту ричлијанства на догмате. И они схватају хрншћанство као „настроенје“, као „тражење истине само, а не као њено показивање и овоплоћење у Сину Божјем Ис} 7 Су Кристу.“ Догмат, као нетто што изражава суштину хришћанства, каовечну основу хришћанског живота, немогуће je, по њиховом мишљењу, схватати у смислу, готове формуле која даје одређену теоријску преставу. Догмат je невидљива, унутарња истина. У тему je важна не спо.ъна форма, већ унутарта садржина. Због овога и не може бита никаквих спољних норми. вере, потто догмат расте изнутра, у души верујућој, по мери: њеног успевања у хришћанском животу и по мери њеног развијања нове хришћанске мисли. Живот очек} 7 је ново религиозно стваралаштво, нова пророштва, ново откривење. Нео-хришћани, како су се понекад називали и како су последоваоце нове идеологије други називали, одређено говоре о новом, трећем завету Параклита. Овај завет треба да нма и нове догмате, који не могу бита неизменљиви, са једном формулой одређеном и утврђеном једном за свагда. Новом ступњу развитка хришћанства треба да одговарају и нове догматске системе. Символи и догматске верске одредбе васељенских сабора престављају собой само схему хрншћанске вере извесног свог периода, У тима су изражени версии принципн тога времена, али не и сама вера. Због овога и хришћаии

1 В. Керенски!. Школа ричл!анскаго богослов!я вь лютеранства. К.. 1889. стр. 351 и сл.

214

„Богословље“