Богословље

Од краја VIII в. почела je историја та два облика црквене .политике улазити у нову фазу. Странка акривиста оживљује, развија врло велику делатност и води дугу жестоку борбу са «кономистима. У тој узајамној полемици се опширно разјашњавају основи и једне и друге политике, jep се износе разлози за и против једне или друге из њих у даном конкретном случају, већ се питање поставља и принципијелно: о законитости, оправданости, релативној корисности, условима и допуштеним траницама једне и друге, прелазећи на општије питање црквенога права о степену обавезности црквених правила ауторизованих на саборима и унесених у позитпвни канонински зборник. С погледима и разлозима обеју страна у принципу и примени на поједина питања, мисли се да би се најбоље могли упознати из расправе nspi rfjç ксс-dôXou oiivovopiac 1 од Теодора Студита (VIII —IX в.), који je цело то време био у центру спора тих двеју трупа, али она на жалост није дошла до нас и ми се са тим погледима упознајемо из других дела Теодоровим, највише из његових многобројних писала 2 , и делимично из дела других савремених писаца. У то време су околности овако изгледале. Пре свега успело се да се састави зборник правила у који су унесена: апостолска, саборска и свето-отачка која су канонизирали сабори, као опште обавезна за православие цркве. Уако je Трулски сабор 691 692 г., који се на Истоку признаје за једнак васељенским по своме ауторитету, решио: „Нико не сме горе поменута правила мењати или укидати, или осим изложених правила примата друга која су под лажним насловима измишљена од неких, који су истином хтели да тргују; ако се докаже, да je ко покушао новим заменити или уништити које од горе наведених правила, такав ће подлећи епитимији, коју наређујс оно правило, противу

правдали патр. Герман (Његов спис De haercs. с) Syiiod. — Mignc gr. s. t. 98 col. 75—76, сравни И. D. Андрсевъ, Св. Герман патр. Конст. у Богосл. BtcTH. 1897. г. сент. 227) и вероватно други који су иэтписали императорово едикте. ©. Кургановъ, Отнош. между церк. и гргжд. властью въ визант. импер. Казань 1880 г. стр. 236.

1 Поменута у његовом писму I, 49 Migne gr. s. t. XCIX col. 1085 D.

2 ГЬегова дела су издана у Migne Patrol. gr. s. t. XCIX, Mail, CozzaLuzi Nova patrurp bibiiotheca t. VIII—X; E. Auray, Parva catechisis. Paris 1891, Импер. Археограф. Комисије MeyàXr] Kari|xr|oiç.’ Петрогр. 1904, y руском преводу издан Спб. 1867. и 1907—1918.

239

Црквена политика ригористична