Богословље

све верна чланове атинске цркве, који се због страха беху растурили на све стране, а када je цар Адријан дошао у Атину да походи елевзинске мнстерије, тада су непријатељи хришћана улучили прилику да цара задобију против хришћана. Због тога се решио Кодрат да напише своју апологију у одбрану хришћана, коју je предао цару лично у руке 1 )- Опет на другом месту исти Јероним идентпфикује апологета Кодрата са атинским списком Кодратом и каже: „Није ли предао књигу за нашу веру Кодрат, апостолски ученик и атински епископ, цару Адријану који je походио елевзинске мистерије ? И толико je дивљење било код свих да je његов сјајни ум ублажио најжешће гоњење-). У новије време ову ногрешну тврдњу Јеронимову обновили су грчки научници Константин Контогон 3 ) и Апостол Христодуло 4 ), те су и они тврдили да су и епископ и апологет Кодрат једно исто лице. Наравне, тврдња Јеронимова као и поменутих грчких паучника je нетачна, jep, по свшм наведеним разлозима, може се утврдити да су Кодрат, апологет и Кодрат, епископ атински, две засебне личности. Није утврђено сасвим тачно време када je Кодрат предао Адријану своју апологију. Свакако je означено врел!е приблпжно. Тако у јерменском преводу Јевсевијеве хронике наилазимо на годину 124., а у једном старом рукопису на 125. У Јеронимовом латинском преводу Јевсевијеве хронике стоји 126. година. Као што постоје спорна мишљења о времену када je Кодрат предао апологију Адријану, тако постоје и о месту где je исту предао. Било je критичара који нису признавали да je то место била Атина. У новије време ту њихову сумњу разбили су некнисторичари који су доказивали јаким аргументима да je Адрпјан однета боравио у Атини од јесени 125. до лета 126. године и доцније поново од почетна лета 129. до пролећа 130. године o ]. Према томе би се донекле могло примити као тачно извешће које нам даје Јевсевијева хроника и могли бисмо поверовати

') Hieran. De vins illustribus cap. 19.

2) Hieran. Epistola 70 ad Magnum,

’) К. Kovtoyövou: ЕккХ. iorop. Стр. 204; tpiXoXoyiKi\ кса Kpitud), loropia ev, 'Adi]vaiç 1851. том. 1. стр. 2 72.

J ) 'A. ХршгобооХои: HarpoXoyia KcuyaravnvojtoAEi 1894. Стр. 104

5 ) J. Dürr: Die Reisen des Kaisers Hadrian. Abhandlungen des archäol. —epigraph. Seminars der Universität Wien 2, 1881, 42; P. v. Rohden bei Pauly Wissowa: Realenzykl. der klass. Altertumswissenschaft 1, 1894, 506.

346

„Богословље“