Богословље

Преводи се, у главном, са руског, изузев ваљда једне проповеди за коју се поуздано може рећи да je превод са немачког (на текст из Јев. по Луки, 18,35); руски проповедници тога времена и иначе су главни узори нашем проповеднику; Гедеон Криновски (1726 -1763 1 ), Георгије Кониски (1717 1795 2 ), Митрополит Московски Платон (1737 —1812 3 ) и збирка проповеди издана од стране руског Синода 4 ), Мање се примећује зависност ових проповеди од „Ок-кдж Дробный“ ( ИЗ Д- 1768) и „Еечерл ДBш6кнла“ (изд. 1683 5 ), и слабији je на њих утицај јужноруске проповедничке школе у опште, мада je Урошевић био добро и са њом упознат. Све ове проповеди, поред једног доброг броја проповеди на немачком и латинском 6 ), имала je библиотека тадашње Митрополије, и још их чува са потписом Стратимировића, те су биле доступне. Понекад, Урошевић сам ставља напомену о извору своје проповеди. Тако нпр, на крају проповеди у 11 нед, поста стоји: „прекедбна йзк бёиодллной“; исто то стоји и на проповеди на Усековање (1789). А на другим двема опет, у недељу XXVIII и у недељу праотаца, стоји: „преведено изь Гедеонових нГчто же и придано“. Али више je преведених проповеди без напомене о томе. Ако, примера ради, извршимо једно поређење са Пла-

!) Један од најзнаменитијих проповедника из средине XVIII века С.матрају га подражаваоцем И. Мињатија. Важан је као један од првих који проповедају чистим народним језиком. Урошевић ce je користио издањем његових проповеди из 1780 г. (Москва).

2 ) Познат прво као пасторолог, по својој књизи n GD должиостАук пресвитер wbk прн.Ходскиуъ' 1 , преведној код нас и штампаној 1798 и 1810, а затим као проповедник новог правда: простијег и јасног стила са садржином морално-практичяом. 1761 je већ било прво иедање његових проповеди.

:i ) Највише познат код нас и најрадије подражаван. Сачувано je око 700 његових проповеди које су му стално одржавале реноме једног од најплоднијих руских проповедника. Урошевић je се користю изданием Московским од 1780.

4 ) Издана у Москви 1780 и преведена Јованом Рајићем; штампан je српски превсд у Бечу 1793 (види о томе преводу .Гласник Срп. Патр.“ 1922. стр. 261, 277). Сама збирка садржи проповеди за делу годину, за све недеље и веке празнике; а проповеди су, као што се у уводу каже: „Go всIАКIШъ тгцлшемк сократи йзж скгаткЈук Отеи/ь. и лбчшиу-к дрекниу'ь, и поа'кйшиуж сочинителен“ (стр, 3.)

ь ) Писац обеју књига je Симеон Полоцкш (1629 —1680)

с ) J. Ewald, j. A. Cramer, Volks-Predigten, ,J. Marezoll, Q. Zollikofers,. Massillon и др.

359

Једна збнрка проповеди из краја XVIII века