Богословље

БОГОСЛОВуЬЕ ОРГАН ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА ГОДИНА 111 СВЕЗАК 1

Калвинизам у Англиканској Реформацији

Владавина Хенрика VIII (1509 —1547) je переметила старп передан у црнви и држави. И једној и другој је указала на нове правде и много je учинила да ток ствари прилагоди новпм путевима, али je оставила краљевину у врло несређеном стажу, пуну опасног и експлозпвног матерпјала, који je почео показивати своје дејство чим je уклоњена главна сметња сам Хенрих VIII. Ступање Едварда VI на енглески престо донело je собом превласт крајњих реформиста. Њихови захтеви су врло ' незнатно задовољени под Хенрихом VIII, али су зато у време Едвардове владавине (1547 —1553) добили маха и у спровођењу и реформе отишли много даље него што je Хенрих ма када допуштао. Но цео тај покрет je нагло пресечен безобзирним романизмом Марије Тјудор (1553 1558), Хенрихове кћери из брака са Катарином Арагонском, за чије je владе настала сурова и политична и црквена реакција. Промене и реформе, којес у извршили њен отац и брат, збрисане су грубим и крвавим средствима. Зато њу и данас духовни потомци ондашњих реформиста зову »крвавом Маријом«. Старо стање ствари je силом васпостављеио, одлучио и немилосрдно, како у Цркви тако и у држави. Ово доказује, a даље излагање ke само потврдити, да су судба и ток црквене реформације у Енглеској били у огромној зависности од расположена лица, која су у та времена долазила на краљевски престо. Јелисаветиио ступање на престо (1558 —1603) je радосно поздрављено у редовима англиканских реформиста, како оних у земљи тако и оних које су Маријина гоњења отерала у протестантске земље на континенту. Њена владавина je била пуна догађаја, обилујући разиоврсним и озбиљним проблемима, који су се развојем прилика све више гомилали и заплетали,. У. л