Богословље
Али je несумњпво најакутнпји био проблем отпочете а недовршене црквене реформе, јер je својом прпродом и својим обимом укључивао готово све остале важнпје проблеме Јелисаветиног доба. Ово тврђење се правда фактом да државна политика, унутрашња као и спољашња, нпје можда нпкад била у толпкој зависностп од пзвесног правда верске политике као што je то било у XVI веку. То je био век црквене једнообразностп (uniformity). Одступање од те једнообразностп (recusancy) у црквенпм пптањима сматрано je и третирано као велеиздаја и према државп. Баш на тој одлпцп времена, као на темељу, заенпвана су сва верска гоњења онога доба. На таквпм појмовпма и схватаныша обостранпх интереса почивала je она средњевековна интимна сарадња Цркве и државе у верским гоњењима свих врста. Нова краљпца je у самом почетку своје владавине поступала са врло много опрезности. То je изазвало забуну и нестрпљење код реформиста, а оживело наде њпхових противника. Ним je ступила на престо забранила je свако проповедање једном специјалном прокламацијом, 1 да би тпме спречпла нереде који су били последице жустрих проповеди обеју завађених верских група. Непзвесност коју je тиме створила у народу о својим правим намерама и о судби црквене реформе била je убрзо завршена делпмично њенпм новпм постав.ъењима и у црквеној и у државној управп, а затим законодавством, којим je укинула све законе и одлуке Маријине, вра-
1 Види Strype, A η n а 1 s, App. IV. ; Gee and Hardy, Documents No. LXXVII. Извршитељ тестамента кардинала Пола, Фриули, писао je у Венецију (27. новембра 1558. г.) ; »Краљица није пре смрти своје сестре показивала никакву намеру да ма шта мења у верским стварима, а сутрадаи по проглашетьу за краљицу издала je један едикт у коме je изјавшш да неће и и шта мењати од о нога што je њена сестра установила и наре д и л а за време своје владе, и да жели да се сви прилагођавају њеној вољи«. Vеnе t i a η Саleη d а г, vol. VI., р, 1559. Тома Левер каже да су реформист!! били врло нестрпљиви и да их je забрпњавао смисао прокламације. По свом повратку у Енглеску (августа 1559. г.) пашао je да се мисе служе »ca свим идолопоклоничким cyjeверјем папизма« ; да je реформистичко богослужење краљица допустила у отворепим приватним кућама, али не у јавним црквама«. Види шегово писмо Булингеру, Лондон, 8. авг. 1559. Zurich Leiters, IL, 29. Миса je служена чак и у краљичиној приватној капели. Види извештај венециј а нског посла ника, Шнфаноје, од 17. дец. 1558. — Vend. Cal. о f State Papers.
2
Богословље