Богословље

витак природе«. Кад би овај став скратилп добили би исту његову мисао: натурализаы пориче стварност натприродног откривења, је р пориче стварност натприродног откривења t По мок мпшљењу требало би овако реки: натурализам пориче стварност натпрпр. откривења, јер мисли, да се живот и развптак природе могу прпродно објаснити. Г. Парента пише на стр. 34: »Кад би религија била никла из страха од непојмљивих природних сила п појава, први људи, који су се појавили на земљи, не би били имали религије«. Чиме je доказан зак.тьучак? Где je друга премиса? Другу премису писац не казује, но на основу његовог закључка она би морала гласитп:. први људи нису имали страха. Тек са овом премисом закључак би био логичан и правилан. А чиме би пак он (или ма ко) утврдио тачност друге премисе? ! На стр. 266 стоји: »Тек када би натприродно открпвење било напросто плод човечјег религијског размишљања и осећања, његов би развитак трајао до краја света«. Ова мисао je contradictio in adiecto. Jep оно што je »плод човечјег религијског размишљања« не може се ни назвати на тп риро д н и м век ириро д н и м откривењем..

У овој Апологетици има пуно контрадикција. Тако нпр. на стр. 39 писац каже да »спољни потицај и помок за ницање и развитак религмјске клице могу да дођу само од Бога«, да се »без Божјег утицања религија не би ни развила из религијске клипе«. На стр. 318 пак тврди да je »сазнавање и осекање ј единства човечјег духа и ј единства и хармоније у видљивом свету морало иупрвих људи, без ооз ир а на натприродно Б о ж ј е откривење, изазвати ид еј у Божјег ј единства«. Будизам je за писца час атеизам (232), час полуатеизам (347), час пак иије ни једно ни друго век теизам и монотеизам (344, 28). Тако исто коптрадикциј â има и у схватању чуда. На стр. 287 »под чудом се разумева натпри р о дпа и ванредна чулна чи н> е н и ц а или појава«, а на идуkoj страии тврди да »по себи чудо н иje нат природа н до г a ђ a ј«. На стр. 289 каже да. »чудо не укида природних сила и закона у крилу целе природе«, и да се »иеои могло у строгом смислу реки да чудо и на том једном месту и у то једно време обуставља природне силе и законе, jep ове силе и закони и тад делују ту« ; међутим, пре тога je рекао (288) да je »чудо на почетку своје појаве чак у опр еци с а в и дл> иви м приро ди и м п орет к о м«. Напослетку, шта зиачи

Оцне и прикази