Богословље

то: »чудо на почетку своје појаве«? ! Чудо као чулни догађај натприродног порекла не може се делити на почетак, средину π крај. Догађај као целина даје тек потпуни појам чуда.

Писац на многобројним местима прави закључке на основу иеутврђених или проблематичных чшьеница. Његова доказнвања почпвају на ауторнтативној саыоуверености. што читаоду не може биты довољан разлог за усвајање предложеног. Он нпр. каже, како »предања народа и повеет религијс потв р ђу ј у да се Бог јављао већ првим људима« (275), a нпје се постарао да изнесе стварна документа п да су она у стању утврдити ту мисао. Мшшьенье, да су пёге (»тамне мрље«) на сунцу поузданп знак хлађења и стврдњавања површине сунца (173) застарело je ; т. зв. »закон ентроппје« има много противника баш у најновнје време или га чак непријатељи искоришћују у своје еврхе (173. 289), а против десцендентне теорпје не позива се на знача)ну и честу појаву атавизма (190) и т. д. Он уопште не наводи примере и мпшљења знаменитых нспитивача, већ се махом ослања на општија познавања и на т. зв. здрави разум, чпме се само простпји свет може убеђиватн. Онтолошки докази (душе и Бога) су врло рђави као такви, јер у себи немају скоро ни мало онтолошког градпва. Пре бп се могао његов т. зв. психолошки доказ бесмртн. душе назвати онтолошким (134, 164). Богословски докази су врло скучени и пуни слабых аргументација, празних фраза и погрешних схватања у појединнм њиховпм деловима. За њега не постоји разлика нзмеђу номолошког и телеолошког посматрагьа света. Писац погрешно износи о религији старых Јелина у оиим одломцима, које није узео из Хетпнгерове Апологестике. Он каже, да по веровању старых Јелина олпмпијски богови »све знају и све могу«, a већ пре тога je (по Хетингеру) рекао, да су они »и у свом бићу и у свом раду зависни од силе судбпне«. Нетачно je исто тако да су олпмп. богови »идеализовани добры људи«, којп »хоће добро и праведно«, да се »љуте на безаконике и казне зло«. Није било религнје на свету чији бы богови били на нижем моралном етупљу од олимп. богова. Најгоре особнне и најгаднпје слабости људске π њима су приписиване.

Често нута писац не пази на употребу речи, те неке реченице звуче хетеродоксно. Нпр. »Спољно поштовање Бога нужна je последние природне тежње човека да се с Богом сједини не

Богословље