Богословље

само душом, него и тело м« (53) ; »Божје предзнање радња разу мн их и слободних створова уве тн о je (306). Писан тврдп да једно »учење, ко je се само исказује као откривење« »није Божје откривење«, ако у њему нема »натприродних елемената, којп се не могу разумом доку нити«, или ако· у њему има само »обична' знања која човек може да упозна својнм природным разумом« (281). То je и сувише јако речеыо г а и непотребно je било ово тврдити. Тајне су нам тек у Н. Завету откривене, и тек кроз Н. Завет једва сада можемо да назремо у Ст. Завету егзистенцију откривења разуму недокучљиве троичности једнога Бога. Чланови старозаветне Цркве нису за ово знали осим појединих пророка; знали су само за истине, које су иначе и природним путем доступне разуму. Па зар старо-заветно откривење, зар нпр. Синајски Декалог ни je Божје откривење?! Или нпр., зар су стара јелинска мистика и мистерије (дионизијска, орфичка и елеузхЦска) истинскоБожје откривење, пошто и оне почивају на сазнањима, до којих се долази само путем нарочитог прсвећења у ове тајне и које разум природним путем никако не може »открити«? 1 На стр. 482 писац каже, да се по »не одр еђе но м и сγχο м старозаветном теизму« »Божји унутрашњи живот очитује као празна једноличност«! Ово су замаш'нп и врло незгодни изрази ! Христос je рекао, да Бог Аврама, Исака и Јакова није Бог мртвих него Бог живих (Лук. XX, 37-8), те према томе Бог живих не може бити мртви Бог, Бог у коме се очитује неодређеност, сухота и празна једноличност. На стр. 387 стоји: »Пошто je откривење постигло у Христу своју иуноћу, своје савршенство, после Христа не може бити нових откривења. Не може га бити не само изван Цркве, него и и уЦрк ви. . . ни колективног, ни личног новог откривења. Може бити само личног позива од Бога на Божју службу, као што je био позив Савлу пред Дамаском. Позивање се пак битно разликује од откривења. И Савла je Христос упутио Цркви да од ње прими откривење«. У овоме пасусу једино je тачио, да je натприр. открпвеље постигло своју пуиоћу у Исусу Христу, све je остало нетачно и погрешио. Овде (као и на многим другим мостима) зачуђава недовољно познаваље повозаветиог текста и рђава егзегеза. У Дел. Ап ост. (IX, 6) стоји, да je Христос пред Дамаском овако рекао Савлу: »устани и уђи у град, па h е т и се к а за т π (λαληθήπεταί not).

Оцене il прпкази