Богословље

шта ти треба чпнити«. CàM св. ал. Павле говори о »откривењпма Господњим«, о »премногим открпвењпма«, и да je преко тих откривења »чуо неисказане речи« (II Кор. XII.). Да његова знања 0 Христовој науци нпсу добивена преко људи, преко Цркве, св. ап. Павле ce још јасније и отворено изјашњава у посланици Га л атима : »дајем вам на знање, браћо, да оно јеванђеље, које сам ja јавио, нп ј е по чове ку. Јер га ja не иpи ми X од чо век a, нити науч их, него открив ењ ем Ису с а Христа« (I, 11-12 ; упор, и ib. I. 1 ; И, 2 ; Ефес. 111, 3). Упозоравам још и на последњу гаьигу Н. Завета, која носи и назив : Откривење (Апоколипсис).

На крају овог приказа могу pehn joui и то, да сам овде изнео у примерима само један делић слабпх страна ове Апологетике. Нека чптаоци пажљиво читају и сами упоређују. па ће се још јаче уверити, да je ова моја оцена Апологетике г. Паренте морала бити негативна. Јер, она je несолидна како по садржини, тако и по начину израде. На завршетку додаћу још, да су ые јако зачудпле некритичне оцене ове књпге у неким нашим богословским часбписима. Исто тако зачуђава ме: како се ова Апологетика могла и званично одобрити као уџбеник у Богословијама! По својој спољној велпчинп она не може бити уџбеником средњих богословских школа ;по својој пак слабој садржини она уопште не може бити уцбеником. Ова Апологетика уопште не задовољава, а о њеној научној вредности не може бити ни говора. Но она je прва Апологетика на српском језику (пзузев једног старог превода с русског), и у тој великој оскудици могла би послужити као, помоћна књига, и то само оним богословима, који би се и сами умели снаћи при одабпрању и издвајању доброга од рђавога.

Др. Рад. .4. ЈосиЋ.

Артур Ц. Хедлам, Епископ глостерски и професор Оксфордског Универзитета : Ис у с Христос у истори ј и и вер и. С енглеског превео Драгомир Марић, професор Богословије у Битољу. Београд, 1927. Пздање књижаре »Време«. (200 стр. в.B).

Да кажемо прво неколико речи о самом преводу. Пре извесног времена прочптао сам једну другу юьпгу епископа Артура Хедлама: Нсус Христос, же го в живот и

78

Богосповље