Богословље

тко каже, да ce y тријем Тајнама, найме: Крштењу, Миропомазан» у π Свећенству не запечаћује у души карактер, то јест неки знак духовнп, и неизгладљивн (indelebile), због чега се не могу понављатн ; нека je анатема« 1 . То исто учење у погледу тајне свећенства поновљено je IV. каноном »De Ordine«, који гласи: »Ако тко каже ... да онај, који je једном био свећеник, може опет битпмпрјанпном .. . нека je анатема«. 2 У IV. глави, XXIII сједнице Трпдентинског сабора читамо: »Пощто се запета у Тај ни Свекенства, као и у Крштењу и Миропомазању, запечаћује карактер, којп се не може изгладит нити одузети«. 3 Римски Катехизис такођер говори о неизгладљивости тих трију тајана, кад каже: »Карактер je пак као нетто особнто запечаћено души, што се никад не може изгладити, и увјек јој остаје«. 4 То догматско учевье заступа и доказује са ријетком ерергпјом и врло дубоком ерудицијом знаменита римски богослов, кардинал Hergenröther, који тврди, да рукоположења јеретичких, схизматичких, симонистичких, преступыих, екскомуницпраних, евргнутих и деградираних епископа бивају неканоничнима, недозвољенима, незаконИтИма, али зато по својој суш тин и (der Substanz nach) ни je су ипак неваљана или ни шт ав a (nicht ungiltig, null und nichtig), jep се епископски карактер (der bischöfliche Character) не гаси и не уништава нити услијед јереси и схизме, нити услијед преступа, нити ма каквог акта људске силе или чак услијед деградације. 5 Истог учења придржава се и други римски бого-

1 »Si quis dixerit, ia tribus Sacramentis, Baptismo scilicet, Confirmatione, et Ordine non imprimi characterem in anima, hoc est signum quoddam spiritale, et indelebile, unde ea iterari non possunt; anathema sit«. Chiffletii Philippi , Sacrosancti et oecum Concilii Tridentini Canones, et Decreta. Parisiis 1697. p. 64.

2 »Si quis dixerit, per sacram ordinationem non dari Spiritum sanctum, ac proinde frustra Episcopos dicere, Accipe Spiritum sanctum ; aut per eam non imprimi characterem, vel eum, qui Sacerdos semel fuit, laicum rursus fieri posse ; anathema sit«. ib. p. 198.

3 »Quoniam vero in Sacramento Ordinis, sicut et in Baptismo et Confirmatione character imprimitur, qui nec deleri nec auferri potest«. ib. p. 196 ·

4 »Est autem character veluti insigne quoddam animae impressum» quod deleri nunquam potest, eique perpetuô inhaeret«. Catech. Romanus , Venetiis 1702. p. 156. 11. 1, 30, (Schanz [Die Lehre v. d. h. Sacramenten, S. 155) погрјешио цитира тачку 24. умјесто 30. !)

6 Hergenröther J., Photius, Patriarch von Constantinopel. 11. Band. Pi,egensburg 1867. S. 322.

169

Учење римске цркве о »неизгладљисом карактеру«