Богословље

слов Schmitz, ма да и он прпзнаје, да су евргнути клпрпци бивали избацивани (förmlich !) из клира и да су јурпдпчкп престајали бити његови чланови ; да су чак избацивани из клира путем срамотне процедуре расчињавења. које се назпвало »е Xогdi иa t i о«, и да су се евргнути еиископп називали »quondam episcopus«, а презвптери »exp геs hу т t e r« L To je догматско у т чење о нсизгладљпвости карактера свећенства и у риыско канонско право. Тако римски канониста, ирофесор Бечког универзитета Groß, тврди, да ако свећено лице учини преступ, којп првлачп за собоы смртну казнуу оно ипак не губи благодати свећенства, која уопће не ложе бити одушета. 2 И Православна Црква признаје, да се тајне : крштења, миропомазэгьа и свећенства не понављајуу да оне запечаћују г у душа неки духовни знак, али не иризнаје неизглад л> иво ст и благодати тих тајана, осим код тајне крштења, и то дјеломпчно, у колико се човјек у тој тајни ослобађа од пра родптељског гријеха. Своје учење о неизгладљиности карэктера споменутих тајана базирају римски богослови на слиједећим мјестима Св. Писма; 1. Св. ап. Павле у посланици Ефесцима пише: »Благословенъ Богъ и Отецъ Господа нашего .1 ису с а Христа, благослови вы й на с ъ всяц iм ъ благосло вёлi ем ъ духовнымъ въ небесны хъ о Xрист h. . . въ нем же и вы, сл ышавше слово истины, бл а г о в tet в о в а н i е спасен ia нашего, въ нем же и вТровавше зна-

2 Schmitz Herrn. Jos., Die Bußbücher und die Bußdisciplin der Kirche. Mainz 1883. S. 136. прим. 2. n S. 131.

3 »Die Degradation, durch welche dem Cleriker nicht bloß alle besonders erworbenen, sondern auch die allgemeinen, schon mit seinem Stande gegebenen Rechte entzogen werden, so daß er fortan nur mehr als Laie an der kirchlichen Gemeinschaft teilnehmen kann. Sie ist, wie von selbst auffällt, die schwerste Kirchenstrafe gegen Cleriker, also auch nur auf die gröbsten Vergehen derselben gesetzt, und geht in der Regel der entehrenden weltlichen Strafe (Todesstrafe) voraus ; aber so umfangreich sie auch sein mag, die durch die Weihe erlangten übernatürlichen Fähigkeiten bilden einen character indelebilis und sind auch dadurch noch dem Cleriker nicht entzogen, können ihm überhaupt nicht genommen werden«. Groß Carl, Lehrbuch d. katholischen Kirchenrechts, .IV. Aufl. Wien 1903. S. 372.

170

Богословље