Богословље

даровао залог. Кад вјеру покажемо у дјелима, тада ће све j ати« 1 . Св. Јован Да маек пн, тумачећи споменуто мјесто, пище : »залогом називље п о ч е т а к насљедства ; каже дакле, да примпвшп Духа, п о ч е с м о битп добитак Христа и Бога«Х Из тумачења ев. Амвросија Миланског, св. Јована Златоуста и св. Јована Дамаскина јасно je, да ријечи св. ап. Павла не дају повода тврдњи о непзгладљивости печата св. Духа у тајнама 2. Други текст св. ап. Павла у истој посланици (Ефес. 4. 30): »П не оскорбляйте Духа святаго Божlя, ниже зна менастесявъ день избавлешя«, св. Амв р о с и je М и л а н ск и тумачи овако: »Када добро чинимо, радује се у нама Дух свети, дани нама, гледајући, да његове опомене доприносе нашој користи, као што je речено Господом: »Тако, глаголю вамъ, радость бываетъ (на небТ) пред’ ангелы Божi ими о единомъ грТшницТ кающемся (Лук. 15, 10)«. Дакле, радује се Дух свети нашем спасевьу, не себи, ј ер му није потребна радост ; тако, и обратно, ако му не будемо послушни, бива жалостан, jер нема у нама успјеха ; ј ер хоће, да ми достигаемо живот (вјечни). Ипак не бива тако жалостан, да страда, jер je Он без страдања (impassibilis): jep кад каже, да je Он жалостан, то означава због нас, jер нас оста вљ а због тога, што смо га уврједили, презирући његове опомене. И тако Његово ожалошћење јесте наше недостојанство, које забрањује, да ce називљемо синовима Божјим, jep je управо Дух свети, који освећује синове Божје, остајући у нама«. 3 Св. Jов а н Дамас ки н^

1 ~Διά τούτο και αρραβώνα καλεΓ ό γάρ άρραβών μέρος ’εστ'ι τού παντός. Ήγόρασε, τα παρ ημών, την σωτηρίαν τήν ήμετέραν, καί εδωκεν ήμιν αρραβώνα τέως. Διά τι ούν μή τό δλον ευθέως εδωκεν; Επειδή μηδέ ημείς τό δλον έιργασάμεθα. Έπιστεύσαμεν τούτο αρχή- εδωκε καί αυτός αρραβώνα. "Οταν τήν πίστιν διά τών έργων δείΕωμεν, τότε τό παν προστίθησι“. Μig n e, s. g. t. 62. col. 18, 19.

2 „’Αρραβώνα λέγει αρχήν κτήσεως. Φησίν ουν, ως ΔεΕάμενοι τό Πνεύμα, ήρΕάμεθα ήδη κτήματα είναι Χριστού καί Θεού“. Aligne, s. g. 1. 95. col. 825.

3 »Cum bene agimus, gaudet in nobis Spiritus sanctus, datus nobis,, videns monita sua proficere utilitatibus nostris, sicut dictum est a Domino: Ita gaudium erit in caelo in uno p.eccatore poenitentiam agente (Luc. XV, 10). Gaudet ergo Spiritus sanctus salutj nastrae, non sibi, qui non indiget laetitia ; ita e contrario, si obedientes ej non fuerimus, contristatur, quia non habet profectum in nobis; vult enim

173

Учење римске цркве о »неизгпадљивом карактеру«