Богословље

тумачећи то мјесто св. Писма, каже: »Дух, говори, окренуће се од вас, као ожалошћен, јер кад дани ваыа у запечаћењу за сједињење, не нађе склоним а за саједпњење оне, који примите благодат, да нзбјегну казну пропасти« 1 . Што се тиче трећег мјеста 3. т. ј. 11. посланице Коринћанныа (1, 21, 22); »Пзв-Ьствуяй же насъ съ вами во Христа, и помазавыи насъ Богъ: иже и запечатлЬ насъ и даде обручеше Духа въ сердца наша«, блажени Јеро н и м, под рпјечпма св. Апостола »и помазавый насъ Богъ«, разумјева тајну мпропомазања ; под рпјечима »иже и запечатл-Ь насъ« оно, што садржи нетто, што je унутрашње драгоцјено«. 2 Св. Ам в ροήи j е Милански, »in Epistolam ad Corinth, secundam« (vers. 21, 22) пише: »Пошто je дакле говорио о савршенству човјека, спомпње на овом мјесту Тројнцу, јер ce y Тројицп садржп сва сума савршенства«. 3 Св. Јован Златоуст споменути текст овако тумачи; »Јер као што ce војницпма меће жиг (знак), тако и вјернпма Дух ; а ако оставит мјесто, бнћеш свима видан. Jep Јудејп имађаху печат обрезање, а ми залог Духа. Знајући, дакле, то и помишљајући о нашем достојанству, покажимо живот достојан благодати, да такођер достигнемо будућег царства«. 4 Дакле, човјек, по ријечнма св.

nos pertinere ad vitam. Non tamen sic contristatur, ut patiatur, quippe cum impossibilis sit: sed cum eum contristatum dicit, nostri causa hoc significat: quia deserit nos eo quod laeserimus eum, contemnendo monita ejus. Contristatio itaque ejus indignitas nostra est, quae filios nos Dei prohibet appellari ; ipse enim est Spiritus sanctus, qui sanctificat filios Dei, manens in nobis. Mig n e, s. 1. t. 17. coi. 395.

1 „То Πνεύμα υμάς άποστραφησεται, φησί, κα&άπερ λυπούμενον, οτι ώσπερ έν σφράγισμά) δοθεν ύμίν εις ό'νιυσιν, ούκ επιτηδείους προς ενωσιν ευρίσκει τούς δεδεγμένους την χάριν εις τό διαφυγείν την κόλασιν τής διαφθ-οράς“. Μ igné, s. g. t. 95. col. 845.

2 »E t qui unxit nos Deu s. Spiritu sancto, vel. chrismate. Et qui signavit nos. Illud signatur, quod aliquid intrinsecus continet pretiosum«. Mig n e, s. 1. t. 30. coi. 775.

3 »Quoniam ergo de perfectione hominis locutus est, Trinitatis hoc loco fecit mentionem ; omnis enim summa perfectionis in Trinitate consistit». Mig n e, s. 1. t. 17. coi. 280.

4 ~Καθάπερ γάρ στρατιώταις σφραγίς, ούτιυ και τοις πιστοίς τό Πνεύμα έπιτί&ετατ καν λειποτακτήσης, κατάδηλος γίνη πάσιν. "Ιουδαίοι μεν γάρ ειχον σφραγίδα τήν περιτομήν, ημείς δε τον αρραβώνα τού Πνεύματος. Ταύτα ουν έιδότες, καί τό ά£ίωμα τό εαυτών εννοήσαντες, ά£ιον τής χάριτος έπιδειζώμεθα βίον, ι'να καί τής μελλούσης έπιτύχωμεν βασιλείας“. Μi g n e, s. g. t. 61. col. 418.

174

Богословље