Богословље

смрти И. Христа, по ком питавьу постоје разни богословски правцп, кој и се ипак слажу у готово општем одрицању идеј.е формално-правног појимажа догмата о спасењу) ; о васкрсењу мртвпх ; односу између благодати и слободе, вере и дела ; обожевьу човека ; анђелима и демонима, есхатологији, где он наглашава сагласност свих православних хришћана у извесном старо-хрищканском алокалиптичком раеположежу и нанослетку о спасевьу свих и свега по свршетку овога света. Ова се глава завршује кратким прегледом савременог стажа богословске науке на православном Истоку. У др уг о i глави (стр. 64. —91.) аутор говори специјално о Црк ви. Одредивщи општи појам о цркви и њеном бику са гледишта православног хришканства, он затим излаже догматско православно учење о Глави цркве, о женим члановима π о жейом значају у духовно-историјском животу хришканства, о женим основним особинама ј единству, светости, католичности и апостолству, о највишем ауторитету у жој, о узајамним односима међу разним групама црквеног друштва и о спољжем црквеном i единству и поред битисажа засебних православних цркава. Трека глава (стр. 92 —ПО) je посвекена православном култу. Показавши неоснованост предубеђежа неких кругова и оделитих представника западног хришканства, да православии култ, тобож, пати од претераности магијски - стварнога сакраментализма, препуног сујеверја па чак и идолопоклоничких церемонија, аутор затим карактерище основне црте и битни знача] православног култа. Произлазеки у своме начелу из првохрищканског извора, култ je реални израз и оваплокеже догматског учежа православие цркве, у чему има свог довољног објашжења и положај, који проповед заузима у православном богослужежу. Пошто je намежен да буде средство реалномистичног опщтежа између Бога и људи, a такође између ових последжих, православии култ има символичко-реалну и реалносимволичку садржину. Ga тог гледишта аутор даже карактерйше основне елементе православног култа ; уметност уопште, вокалну музику (певаже), живопис, тајне (нарочито евхаристије, свештенства и брака), поштоваже иконй, моштију, признаваже светаца и молитве за умрле. Сав свој опис православног култа аутор завршује овим речима : »православии култ je синтетичко-пнеуматйчки култ, у коме се символично-

233

Оцене и прйкавй