Богословље

мйстички реализам и реалпстпчки мистицизам заједно по)ављују и чине богочовечанско јединство« (стр. 110). У четвртој главы, (стр. 111. —133.) аутор говори о побожностп и активном карактеру православља. После констатације двају опречних појмова, које обычно износе представшщи западног хрпшћанства (паспвност, која понекад пде до песимпзыа сједне стране, и значајност и важност релыгиозно-етичких црта православља с друге), аутор пре свега признаје факт постојања светлых и мрачных одлика у моралноы карактеру православног хришћанства па се стара да ту чшьеницу објасни утицајем климе, расе и историјских околности. Основну одлику етичког православног расположења писац виды у принципу сагласностп прарославља са првобптним и у опште старим хригцћаниством, по коме све оно щто je у свету привремено, што пролази, не заслужу)е уважење, оданост и љубав хришћанпна. Посматрајући ствар са овог гледишта, он као главну одлику православног морала прпзнаје врлине : љубав, смиреност, саучешће и сажаљење према човеку, нарочито према палом, грешном човеку. Последпца овых црта православног морала јесте уважење према целом човечанству и признагье братства свих л>удп на земљпној кугли. Рекавши затим неколпко кратких речи о православном монаштву, аутор завршава ову главу карактерпстиком односа православља према држави, народности и култури. У закључној главы (стр. 134. —142.) даје се општп' преглед сагласностп и разлпка, које постоје међу трпма на)већпм гранама хришћанства: православљем, римокатолпштвом и протестанством. Констатујући јаку жељу п дубоку тежњу православља за ј единством са осталим хрпшћанским веропсповестпма, аутор са своје стране износи могуће правце и начпне за постпгнуће тог јединства, којп морају одговарати принципу старог учитеља цркве : »in necessariis unitas, in dubiis libertas, in omnibus autem caritas«. Kao што показује сама садржина, књпга пзлаже врло важно, принципы) елно п сложено пптање о суштпнп православног хришћанства, као и његовим одлпкама у поређењу са осталим хришћанскпм вероисповестпма. Наравно, даты исцрпно разјашњење тог пптања у шест предавања и на 140 страна ни) е било могуће. Стога бы се недостацима ове књиге могле учпнити многе и важне замерке. Но озбпљна и беспрп-

234

Богословље