Богословље

облик речи, ко ja има своје значење, које му одређује релативна реченица елико.., а не значење „бродари, лађари“. По западном говору, који je у овом споменику, види се да je споменик постао негде на западу. Стога значење и облик речи вестелеи упућује на њен постанак од латинске речи vector (од глагола veh-ëre „возити“ од основе uegh-, сродно са нашим речима вес- т и, старослов. пресенат 1. лица везм, вес- л о, воз, воз-нти, која je после гласовних промена дала облик вестелеи. Per vector поред активнога значења „који вуче, који вози, возар, носилац“ има и пасивно значење „који ce вози (на броду), путник (на броду)“, па после и: који тргује по мору, трговац (упореди и Verg. eel. 4, 38.: ceđet et ipse mari vector). У руском издању старога и новога завета (у Москви 1890. године) текст je у апокал. 18, 17. овакав : и всякъ кормчш, и всякъ плаваий въ кораблехъ, и всякъ, еликъ въ морид-Ьлагай (у напомени: и весь въ кораблехъ народъ, и корабельницы, и елицы въ мори д'Ьлаютъ) „и сваки крмар, и сваки који броди у бродовима, и сваки, који у мору ради“ (у напомени: „и сав народ у бродовима, и бродари, и који у мору раде“). У Вука je превод тога места овакав; „И сви господари од лађи, и сав народ у лафама, и лафари, и који год раде на мору“. Види се да je Вук имао неки други словенски текст новога завета. акс а г ъ exagium, то έζάγων, тежина у употреби у доцнијим Бременима = 1 3 / 2 драхме, у опште τό %άγι мера од 5 грама и 10 сантиграма, геie на, грчко γέεννα, ή (погрешно у Новаковића на 653. страни „примера књижевности и језика...“ γέενα), а постанком je од јевреј. gë hinnöm „долина Хиномова“. Назив je по имаоцу Έννόμ, ό (у Joseph. 15, 8 и 18, 16 φάρα| Όνόμ), као што показује књига краљева β', 23, 10: Kal έβεβήλωΡε τόν Tocpétl, τόν έν τη φαράγγι των υιών του Έννόμ, ώστε να μή δύναται μηδείς νύ. διαβίβαση τον υίόν αυτού, ή τήν θυγατέρα αυτού, διά του πυρός εις τόν Μολόχ „И обесветио je (sc. краљ Јосија) Тофет, који je у долини синова Еномових тако, да не може нико да пронесе сина својега, или кћер своју кроз ватру Молоху“ и Јерем. 7, 31.: Kal φκοδόμησαν τούς υψηλούς τόπους του Τοφέθ, οΡης είναι έν τη φάραγγι τού υιού Έννόμ, διά να καίωσι τούς υ(ούς αύτών καί τάς θυγατέρας αυτών έν πυρί „И подигоше висока места Тофета, који je у долини сина Еномова, да спаљују си-

147

Значење неких речи