Богословље

и библиотекаре, које потврфује и књига Исуса Навина у којој се говори о ~Kiriat-Sepher-y“. т.ј. о „граду књига“, друкчије назват; Kiriat—Sannah, т.ј. „град просвете, наставе" 1 ): Та стара светска култура и писменост, која је дакле имала утицај на Јевреје, од стране историчара нашег времена подељена је на три периода: први период који траје од 4000—3000 г. пре Христа када је подједнако гајена религиска и светска литература; други период обухвата време од 3000—2000 г. где преовлађује светска литература; трећи пак 'период настаје 1400 г., који се сматра као период лепе литературе 2 ). Са одгонетањем (дешифровањем) хиероглифа од стране францнаучењака Francois Champollion-a 1822 г. 3 ), настао је велики преокрет у египтолошкој науци, као што је то био случај у асиро-вавилонској науци када је 4. септембра 1802. год. клинасти правопис одгонетнуо немачки научник Georh Friedrich Grotefend,. прочитавши натпис цара Даријуса и Ксерса 4 ). Из појединих ископина које су овда онда пронађене почевши од XIX века до данашњих дана у Вавилонији, Египту и Палестини видимо да су на много времена пре Авраалlа постојале народне библнотеке, које су садржавале како нове саставе тако и копије старих, ида су та дела била унесена у нарочите каталоге, као и данас што је ред у библиотекама 5 ). Из натписа Tel el-Obeid-a, из времена око 3100 г. пре Хр,, видимо да је у то време био жив саобраћај између Месопотамије и Египта преко Палестине, када су из Египта доносили циглу, цреп за зидање храма у Tel el-Obeid-y 6 ). Зато је било просто немогуће да Јевреји, који су тако рећи живели у њиховој средини, буду у то време лишени писмености, како су то пре ових ископина учили поједина

Ј ) Упореди Meignan, op. cit. стр. 72. прим. 2. где .се позива на дело R. A. Sayce, The higher criticism and the verdict of the monuments.

3 ) Hoberg, Genesis nach dem Literalsinu erkiart. 11 Auf Freiburg im Br. 1908, стр. XX np. 1.

3 ) Art. Allgeier, Bibel und Schule. Freiburg in Br. 1922. стр. XX 6-7Ha стр. 5 говори o експедицији Наполеоновој 1789. год. y Египат и проналаску једног египатског натписа са грчким преводом, који су војници прон ашлп при копању шанца код тврђаве St. Julien.

4 ) Ibidem, стр, 10. где споциње и енглеског научника Henry Rawlison-a,. да је прочитао име Хистаспа, Дарија и Ксеркса независно од Grotefend-a.

5 ) Упореди A. П. Лопухин, БиблеИскан Исторјн. C. Петерсбургв 1889 стр. 69.

6 ) Упор. St. Langton, Der Alfe Orient, Bd. 26. Ausgrabungen in Babylonian seit 1918. Leipzig 1928, стр. 12—13.

170

Богословље