Богословље

Богу у себи и унутрашњем одношају међу његовим ипостасима; овде се говори о његовом јављању изван себе, у створењу света и о тзари као другом бићу. И овде се писац дотиче по каткад таквих тајана божанског живота, које су недостижне људском схватању и више мање тачном изражавању речима. Он то признаје; па ипак, охрабрен примерима св. Отаца и других богослова покушава да, колико је могуће, прифе овим тајнама и да их макар издалека, у нејасним контурама посматра. Своје логичко расправљање он обично поткрепљује цитатима из св. Писма, св, Отаца и других богословских ауторитета. Мора се признати да пчсцу служи на част доста широко познавање дела св. Отаца и црквених богослова, макар да он није богослов по образовању 1 ) He могу му само опростити, као ни прот. Булгакову, што уносе много вештачки скованих речи и онде где то није потребно (нпр. бмтшственнни, лишителнни, катафатическш, сугубоестественни, апафатическш и др.). Исто тако би се могло ставити у укор и нелогично идентификовање појама који по суштинн ннсу истоветни, нпр. својства Божја = силе и дејства = нспољавање живота, начинини односа = сам Бог. (стр. 198—199. Да изложимо укратко садржину чланка. Свет је створеново значи: свет је постао из ничега; ово опет значи да није било света раније, пре него што је постао; он је постао заједно с временом“. Логички мисао долази до овог закључка када се, бројећи време од садањега у прошло, у дубину времена, приморава да се заустави на каквој било тачци, па било то избрајање предела и прошлости на векове или на дане, то је све једно. Али биће некада да времена неће бити (Апок. X б). Времена неће бити, али ће се твар сачувати, јер Бог „учврсти васељену и она се неће покрен>ти“ (пс. CIV, 5). „Бескрајност не претпоставља неизоставно беспочетак" (176 Кад се каже: „Свет је почео да егзистира, значи: могло је и да га не буде; у егзистенцији света нема никакве неопходности. Тварно биће није само себи довољно нити самобитно. Узрок и основа света су ван света“, у вољи свеблагог и свемогућег Бога. ~У стварању се полаже и зида потпуно нова ванбожанска стварност," Између Бога и твари постоји бескрајно растојање природа. Искључено је ма какво мешање и „слквање“ природа. Ник у лицу Богочовека Христа природе остају у непроменљивој разлицн. „Сварање је акт воље и ради тога се

*) Свршио је философски факултет, одсек историјско-филолошкн

244

Богословље