Богословље

разликује од божанског рођења, као акта природе-: прво се не врши из суштине, а друго из суштине, због чега је твар „иносушна“, друге суштине, није слична Богу (178 није појава већ суштина. Реалност и субстанциалност тварне природе показује се и раскрива се пре свега у слободи твари; а ова се опет изражава пре свега у реалној могућности двају путева: ка Богу и од Бога. Твар мора да се својим личним напором и подвигом уздигне и сједини с Богом,“ чему у сусрет иде и божанска милосг, благодат. Али благодат не чини насиље, због тога твари није затворен пут разједињења, пут погибије и смрти. И смрт није крај егзистенције, него раздвајање душе од тела, тзари од Бога“. Јавивши се у свет „зло је унело нова својства, као да је додало Богом сазданој реалности нешто што Богом није извољено нити створено", некакав противузакон. „И у извесном смислу зло је неискорењиво. Њиме се искварена стварност прима тајансгвено у вечност, мада у мукама вечног огња.“ „Идеја твари је туђа „природном сазнању". За њу није знала антична, јелинистичка мисао; њу је заборавила нова философија" (181 —184). „Бог сгвара у потпуној слободи. Ка стварању Он Сам Себе одређује. Само је по себи јасно да не може бити речи ни о каквом спољашњем принуфавању“. Али, да није било унутарње неопходности? Да нисту та вечно својствена Богу благост и свемогућност захтевали да буду реализовани у тварном свету исто тако још од вечности као што је мислио Ориген? Или, да није вечна у Богу бар идеја света, замисао о свету? He. „Такве претпоставке значе увађање света у унутрашњост тројичног живота Божанства, као једног принципа који са њим опредељује. Зато ми морамо одлучно да одбијемо такве претпоставке. Идеја света, божанска мисао о свету, свакако је вечна, али у извесном смислу ова није савачна Њему, пошто је одељена од Његове суштиве Његовом вољом. Бог не садржи толико колико измишљава идеју твари и измишљава је у потпуној слободи. Божанска се вољи ничим не приморава да измишљава свет; идеја света, ако је вечна, није вечна стварном вечношћу већ вечношћу слободном 11 . Пуноћа Божанства се не увећава и не умањује тиме да ли је свет створен или не. Бог је све умом посматрао пре но што је добило своју егзистенцију, и сзака ствар добија постанак у одређено време, сагласно Његовој вечној мисли, која је предодређење, слика и план. Свет

245

бцене и прпкази

Богословље