Богословље

он, разуме се, користио при његовом саставу са основним Е документом, на многим местима имитирајући његов стил и карактер. 1 )

ß) Дељивост целине н њена сккадност. Пош о je, по овој хипотези, Петокњижје састављено из основног Е документа који je само допуњен Ј документом, традицијом и законима, то, природно, његова се садржина може увек поделити и одвојити од основног Grundschrift-a. На исти начин, т. j. одвајањем, вели она, може се данашњи текст ослободити противуречности које се у тексту налазе. 2 )

Складност пак целине постоји отуда што je, по учегьу све хипотезе редактор (R), при допуњавању основног документа осталим материалом, увек имао у виду основни спис Grundschrift, због чега je тежио да тај помоћни (придодати) материјал прилагоди Grundschrift-y Отуда, вели, понављања која je R узимао из познате му традиције; отуда погрешна приписивања разних догађаја једним истим лицима или местима (на пр. случај с Јаковљевим именима: Јаков и Израиљ итд.) Основни докуменат, кажу, био je с планом написани спис, кога се плана, дакле, придржавали и његови доцнији допуњачи редактори.

4. Нова хипотеза докумената и Графова теори jа. Под утицајем Хегелове философије (найме: да су са вршенији делови једног списа млађи, a несавршенији старији) настао je преокрет у одређивању основног документа. Тако je сада докуменат j оглашен као најстарији докуменат, jep je он веле прост у причању и пун антропоморфизма. Други пак по старики одређен je докуменат Е; трећи докуменат D; а као најмлађи одређен je докуменат Р, који je некада од Hüpfeld a као што смо напред видели био сматран као најстарији. Како je по овој хипотези и теорији монотеизам еволуирани политеизам, то, пошто су тек пророци творци монотеизма код Израиља, поменути најстарији Ј и Е документи нису се, дакле, ни могли појавити пре појаве званичних пророка, то јест: пре 900. год. пре Христа. Према њима, пророци су писци ових докумената, на основу којих je доцније написата књига Исуса Навина, која je све до шизме Самарјана (око 400 г.) била са-

0 Види Kurtz, Die Einheit der Genesis. Berlin 1846, стр. 40. 2 ) Tuch, op. cit. стр. LVII.

265

Мојсије и критика