Богословље

ставни део с наведении главним списима, чинећи с њима Нехаîeuch т. ј. Шестокњижј е. 1 ) Присталице ове хипотезе такође су пронашли напред споменута понављања, као: позив Авраамов понавља се у књизи Пост. XII, 1; XIII, 14; XV, 4; XVIII, 17 и XXII, 15. Поред овога пронашли су дублете т. ј. две вести спојене у једну, као; две вести о потопу VI—IX, 17 од којих je по једној потоп трајао 40 дана а по другој целу сунчану годину; и две вести о доласку Јосифовом у Египат. По првој вести, Пост, XXXVII,! —25% 28 а и 29 —36, Јоснф je бачен у јаму на предлог његовог брата Рувима, одакле je украђен од трговаца Мадијамаца за време док су браћа јела и, одвевши га у Египат, продали Петефрији, дворанину Фараоново.«; по другој вести, XXXVII, 25 6 . 27, 28 б XXXIX, Јосиф je продат Исмаилцима на предлог његовог брата Јуде, који су га одвели у Египат и тамо продали једном човеку у чијој je кући био све дотле док га његова жена није оптужила 2 ) Тако исто ова хипотеза и у законодавном делу Петокњижја врло често налази исте прописе, сматрајући их као дублете или варијације. Али, нама се чини, да je код ње и Графове теорије најважнија карактеристнка споменута четири главна документа списа: Ј Е D Р. Зато, држећи се овсг реда, ми ћемо укратко изнети карактеристику сваког овог документа понаособ онако како je то учила Neure Urkundenhypothese и Графова теорија. а) Карактеристнка документа Ј. Главна карактеристнка документа Ј јесте та што он, веле, од почетна до краја Бога назива „Јахве Јah wêh“, a које je име било познато и самом Адаму. Докуменат Јод редактора јеховисте (R je ) разбацан je по књизи Постање, Изласка и Бројеви. Сви ти одељци документа (списа) Ј написани су у виду прича, приповедака што je, сходно примљеној Хегеловој философској претпоставци, особина старих и прнмитивних записа. Зато писца Ј документа сматрају одличним приповедачем, с лепим стидом, који je при саставу у потребно народну легенду негујући етимологију, додавши томе по избору песме и поједнне фрагменте. Друга главна карактеристнка Ј je та што он Бога претставља антропо-

’) Упореди: Cornill, Einleitung in das А. T. стр. 46—48; Wellhausen, Die Composition des Hexateuchs; König, Alter u. Entstehelmngsweise des Pentateuchs, Freiburg i. Br. 1884, стр. 30.

2 ) Упореди H. Hunkel, Handkommentar zum А. T. Genesis. Göttingen 1901, стр. 361 —379.

266

Богословље