Богословље

berith olâm, поставши њихов Бог par excellence 1 ), и током векова кроз историју Израиља припремио дело спасења за васцели грешни род људски. И, док ce y књизи Постање прича о створењу света и о првој историји човечанства, како je το све постало својим природним током, тада ce Бог зове Е ло хи м. Али, када ce y истој књизи говори о паду човечанства, т.ј. о греху, и затим о припреми за спасење тада ce Бог зове Јахве. Боље рећи, са развићем свести о Богу код Израиља ce формирали и нови називи за име Божје. Па, с обзиром на овако схватање Бога (тј. као творца Елохим, и као спаситеља Јахве) природно, да ће ce и представе y одељцима где ce она налази донекле разликовати, a која je имена писац, по својој прилици, тендециозно употребио. 4. Јахве Елохим. Ова два имена, написана једно поред другог, y књизи Постање употребљена су 20 пута приликом приказивања живота првих људи y Едену и њиховом паду (11,4 -111,24). Ово je Мојсије свакако учинио из граматичке нужде, пошто име Јахве никада не може бити y статусу конструкту, због чега овде и долази спојено са именом Елохим, тј.: Јахве Ел οX и м г ). Пада y очи да je Мојсије y целом Петокњижју употребио име Јахве 1781. пут; име Елохим 239; a име Јахве Елохим свега 20 пута. Значи, Мојсије ce трудио да име Јахве што више улије y душу свог народа, јер, док оно означује само једног Бога народа Израиља, дотле име Елохим означавало je и многобожачке богове 3 ). Зато што ce ова имена налазе неизменично уиотребљена y Петокњижју, Gottfried Hoberg мисли да je το више заслуга времена пророка Исаије него самог Мојсија, када су, по његовом мишљењу, споменута имена Божја y књизи Постање подешена према садржини 4 ). Али ово мишљење Ноberg-080 може да буде погрешно, пошто je Мојсије из обзира граматичке нужде или естетског погледа ради јаснијег и лепшег изражаја могао ова имена да употреби према свом личном нахођењу.

’) Постање XVII, 7.

3 ) Kley. op. dt. стр. 35,

3 ) O одељцима где ce иалазе поједина Божја имена y књизи Постање види К. F. Keil, Lerb. der hist. —kritischen Einleitung in die kanon. u. apokryph. Lehrschiften, des A. Testam. II A. Frankfurt a. Μ. 1859. стр. 68 и 69.

4 ) Die Genesis (op. cit.), стр. XX3II.

11

Мојсије и критика