Богословље

нааку као дошљак отуда назив Јевреји, Ivrîh = пречани —, једновремено настаје и историја изабраног народа Израиља. Управо y време Авраамово претила je опасност да ce исконски монотеизам сасвим изгуби, пошто je био негован y средини култа незнабожачког. Зато Авраам тада добија наредбу од Бога да напусти дом оца свога, род свој и отаџбину своју и настани ce y Ханаану. где ће издвојеним животом продужити и надаље култ једноме Богу. Дошавши y Ханаан 1 ), Аврам ce настанио код Сихема и равнице Морешке, где су тада становали Хананеји 2 ). Због глади која je тада владала y Ханаану, Авраам je био принуђен да иде у Египат, одакле ce доцније вратио и настанио прво између Ветиља и Гаја, a додније, после деобе са својим синовцем Лотом, код Хеврона 3 ). Од тог доба, мсже ce рећи, Ханаан постаје прво отаџбина Авраама, a затим преко његовог потомства, целог Израиља. Из библиског описа историје Авраама, Исаака и Јакова нигде ce не види да je постојбина редакције овог описа Палестина, тј. Ханаан или Вавилон, и то, шта више, да je та редакција постала иа неколико векова позније од догађаја сходно учењу негативне критике, што би y противном морало бити,

Ј ) У јеврејском тексту ова реч гласи: Kenaan, коју je грчки превод LXX превео са: Χαναάν. Назив Палестина дошао je сасвим доцннје од стране писаца грчких, a коју су реч употребили и Јосиф Флавије, Птоломеј и Филон, која je y почетку означавала само територију Филистеје taerrae Philistaeae = Παλαιστίνη (Herod. 11,104; VII,89), коју cy пак Јевреји звали Pelešeth (Пост. X, 14). У натписима клинастог правописа, од којих су неки стари на 3000 год, пре Христа, Палестина ce звала: Martu или земља Arnurri, или Amurru, која je y ствари идентична са земљом Аморсја (Умор. Hommel, Die israelitische Ueberlielerung. München 1897. стр. 172). Асирци пак звали cy je: Palastu, Рili s t u, док Египћани: Purasati, a и Kann a, док y писмима (остракама) Тел-ел-Амарне зову ce: Kinahi, Kinahni, Kina h na (Види Н. Zschokke, Historia sacra Vet. Testamenti, ed. 7. Vindobonae et Lipsiae. 1920. стр. 19!.).

‘ ά ) Под Ханаанејима ce подразумевају многобројна мала племена семитских насеља, који cy ce no доласку y цисјорданске крајеве (occidentalem) измешали са домородцима Хамићанима, урачунавши и ове под назнвом: X a на a н е ј и. Пада y очи да Ханаанеји као такви никада нису имали једну јединствену државу, већ су као засебна племена живсли по утврђеним градовима, и само cy y случајевима опасности непријатеља са стране иступали заједнички; као на пр. кад cy их y времену патријарха Авраама потискивала поједина номадска племена с југа или истока (Упор. Ј. Benzinder, Hebräische Archäologie. Freiburg in Br. u. Leipzig 1894. стр. 63.), или сасвим доцније, y времену после смрти Мојсијеве, када су Израиљци заузимали Ханаан под вођством Исуса Навина,

3 ) Постање X111,3. 18.

13

Мојсије и критика