Богословље

XX,S. Томе додајемо казну батинањем, описану y XXV,2-3, таксфе по угледу на Египћане. Даље, y XI, 10 писац чини разлику, управо упоређење, између земље египатске и земље ханаанске, коју Израиљ има тек да заузме. Ови наводи, може се рећи, јесу бледа слика оних алузија које писац Петокњижја чини y свима књигама 1 ). Carl Friedrich Keil, позпвајући ce на Hengstenberg-ову књигу „Die Bücher Moses und Aegypten“, као спепифичне египатске обичаје спомиње: ношење корпе на глави од стране људи (Упор. Постање XL. 16); шишање браде (XLI, 14); обичај балсумирања мртваца (L.2-3); прављење ковчежића од трске и обливањем смолом и паклинолг (Излазагс 11,3); забрана скотоманије (XXII, 19); нотица да je Хеврон 7 год. раније подигнут од Соана Мисирскога (Бројеви XII 1,22 ; спомињање животних намирница египатских (X1,5); сејање и заливање y Египту (Пон. Закони XI, 10); претња са болестима египатским (VII, 15); и друге многобројне обичаје 2 ). Али сем обичаја, и закона Мојсије, као вођ, законодавац и организатор Израиља позајмио je од Египћана и неке обреде, па и прописе, као: начин принашања жртве, левитски ритуал, одежде свештеника и урим и тумим 3 ). Видећи оволико велики утицај Египта на писца Петокњижја, спонтано ce намеће питање; да ли je и по чему баш Мојсије писац ове књиге? На основу ископина које ce стално врше y Вавилонији, Палестини и Египту, долазимо до закључка да добо, период Мојсија нити je митски, нити пак пола историски. Додуше, до половине прошлога столећа период (Мојсија XV век пре Христа) сматран je као преисториски период. He само да je стара нсторија Израиља сматрана за преисториску, већ и стара историја Грка, много млађа, сматрана je тако исто за преисториску и мит. Благодарећи ископинама доказана je историчност не само грчких личности (Минос), догафаја (тројански рат) и места (Микена, Тиринс итд.), 4 ) већ и историчност Мојсија и пре њега патријараха. Јер, подаци ископнна које нам

’) Опширније Maspero, Histoire ancienne des peuples de l’Orient classique. t. I, стр. 326.

2 ) Biblische Kommentar über die Bücher Moses. Leipzig 1866. 11 A. стр. XVIII-XIX.

s ) Види Vigouroux, Les livres saints et la critique rationaliste, t. II!.' стр. 86.

4 ) Видп Kittel, Die babylonischen Ausgrabungen und die biblische Urgeschichte, Leipzig 1903., стр. 7.

Богословље