Богословље

дају асиролози и египтолози воде нас на 3000 година пре Христа, показујући нам један велики број y истини историских личности, нарочито краљеве, њихова имена, њихове богове, као и политички однос малих држава једних према другима 1 ), Те две науке: асирологија и египтологија, откриле су нам историчност свих оних места које Библија наводи, a с њима, природно, и личности везане за та места. Отуда су библиске личности и догађаји реалност тј. оне су историске личности и догађаји. Дошавши до овог закључка о личностима и догађајима библиским, прелазимо на Мојсија, његов живот, васпитање и књижевни рад. Књига Излазак 11,1-2, говори нам о рођењу Мојсијевом и његовом одласку на двор фараонов и ништа више; ово y толико пре што Петокњижје није специфична историја израиљског народа, већ божанског Откривења. Зато смо принуђени да ce послужимо египтологијом и предањем (традицијама) као помоћним изворима. У време Мојсија била су два просветна центра; Илиопољ, на источној страни Делте, северно од Мемфиса, и Ирмопољ, y долини Нила, на средокраћи између Мемфиса и Тебе. Мојсије ce, вероватно, као дечак васпитао на двору фараоновом где je добио основно образовање. Али доцније, поставши младић, свакако je био упућен на један од напред два споменута просветна центра. Лопухин мисли да je Мојсије на двору фараоновом изучио да пише и чита не само јероглифе већ и хијератички правопис, a затим, сходно предању, y Илиопо љ y учио je и стране језике, првенствено семи тс к е 2 ), пошто су тадањи египатски писци сматрали за модерно и литерално да y египатски језик уносе поједине семитске речи, као што ce το и данас сматра за модерно и научно приликом уно-Iгења појединих грчких и латинских речи 3 ): Ma да те семитске

‘) Joh. Nikel, Genesis und Keilschriflforschung. Freiburg im Br. 1903., стр. 209.

2 ) To y главном сведоче писма нађена 1888. тод. y Тел-ел Амарни, иаиме да су Египћани знали вавилонски језик и правопис. Шта внше, проаађена су два писма египатских царева написана на вавил. језику. (Упор. Alfred Jeremias, Im Kampfe um Babel u. Bibel, 4. A. Leipzig 1903., стр. 28).

3 ) БиблеДскав исторји, стр. 53S —536, 537. Такође A. Jezemias, Im Kampfe um Babel und Bibel. 4. A. стр. 27 28.

19

Мојсије и критика